Znate li šta je “vikend brak”? Trend koji je sve popularniji

U Japanu je sve više “odvojenih brakova” ili “vikend brakova”. Ove zajednice postaju sve popularnije kod različitih generacija, a podrazumijevaju odvojen život, sa dva različita domaćinstva i načina života, najveći dio vremena. 

Inače, u Japanu vlada velika nejednakost među ženama i muškarcima kada su u pitanju kućni poslovi. Žene čak pet puta više vremena provode brinući o kući. Većina ljudi još uvijek smatra da su žene odgovorne za poslove u kući i odgoj djece. Čak i žene koje imaju uspješne karijere smatraju da je to njihova dužnost.

Da li je odvojeni život ključ za zdrav i uspješan brak, BBC je pitao bračni par Takeda. Ovo je njihova priča.

Hiromi Takeda, fitnes instruktorka iz Japana, kaže: “Nikad nisam živjela sa mužem. Nikad nisam ni razmišljala o tome da živimo zajedno. Izabrali smo odvojeni život jer nam to najviše odgovara.”

“Da budem iskren, bilo mi je lakše da živim sam”, kaže njen muž, Hidekazu Takeda, biznis konsultant. “Takav način života mi više odgovara. Jedna od prednosti odvojenog života je što nam to dopušta da svako ima svoj način života.

Hiromi: “Obično ustajem u 4 ujutru. Prvo meditiram, zatim provjerim raspored za tajj dan, objavim nešto na društvenim mrežama, napišem blog i provjerim mail. Zatim ispeglam odjeću za dijete, napravim doručak i pripremim djetetu užinu i pospremim kuću”.

Hidekazu: “Obično se budim oko 7 ujutru. Odmah provjeravam email i počinjem raditi. Jedini kućni posao koji obično obavljam je pranje veša.”

Hiromi: “Odvezem sina u vrtić i idem na posao. Po sina idem u 5 poslijepodne.”

Hidekazu: “Nekad napravim laganu večeru ili kupim gotovo jelo u obližnjem supermarketu. Moja žena non-stop radi po kući ili na poslu.Ja bih osjećao krivicu što ljenčarim da živimo u istom prostoru.”

Hiromi: “Da je moj muž kod kuće, možda se ne bih osjećala slobodnom da radim neke stvari, zbog čega bih se nervirala. Sada nemam tu vrstu stresa. Moj muž je ljubazan i spreman je svakoga saslušati. Zbog toga sam se zaljubila u njega.”

Hidekazu: “Ona daje svoj maksimum u svemu, što mi je bilo veoma privlačno.”

Hiromi: “Moj muž živi oko sat vremena vožnje od moje kuće.”

Hidekazu: “Rijetko prespavam kod supruge. Čak nemam ni četkicu za zube u njenoj kući. Žao mi je što sam beskoristan muž. Moja supruga me grdi zbog toga skoro svaki dan.”

Hiromi: “Muža viđam dva do tri puta sedmično, uglavnom kada mi je potrebna pomoć oko djeteta. Nedostaci odvojenog života su što ne dijelimo brigu oko djeteta, sve moram sama. Ali za sada ovakav život ima više prednosti za mene.”

“Moja karijera mi je veoma važna i čini veliki dio mog života”, kaže Hidekazu, dodajući da je zbog toga često bio odsutan tokom prethodnog braka. Tek kasnije je shvatio da ima i drugih stvari u životu osim posla, te mu je žao što nije više uvažavao svoju bivšu suprugu.

Hiromi takođe ima jedan brak iza sebe u kojem se nije osjećala slobodnom i zbog kojeg je mislila da se više nikada neće udavati. “žene moraju biti finansijski nezavisne da bi mogle da žive svoj život. Ne mogu zamisliti da moram prilagoditi svoj način života zbog nekoga”, kaže ona.

Kažu da mušarci i žene različito reaguju na njihov način života. Muškarci se uopšte ne slažu, kažu da im je žao Hidekazua jer nema suprugu koja će mu kuhati, prati veš i spremati kuću. “Koja je svrha braka ako nemaš ženu koja će raditi kućne poslove?”, pitaju se. S druge strane, ženama se sviđa ova ideja. “Zavidim vam, i ja bih voljela tako”, kažu one.