Upozorenje iz INZ-a: Ponovno registrovano bjesnilo je neizlječivo i smrtonosno, zato je neophodna prevencija

Krajem maja u referentnom državnom laboratoriju je, nakon šestgodina, dijagnosticirano bjesnilo kod leša lovačkog psa s područja općine Srebrenica (RS). 

Jedna od najstarijih bolesti, za koju se zna više od 4.000 godina, bjesnilo ili bjesnoća (Rabies ili Lisa) je teška i po ljudesmrtonosna zarazna bolest zoonoza, jer je njeno liječenjenemoguće i ishod je fatalan. 

Ljudi su ipak uspjeli razviti uspješne mjere prevencije kojeuključuju edukaciju stanovništva, vakcinaciju pasa i mačaka, testiranje ulovljenih divljih životinja, te njihovo obaveznotestiranje na prisustvo virusa bjesnila. 

I posljednji registrovani slučaj, 2014. godine, također je bio slučaje zaraženog psa, a u proteklom periodu uspješno suprovođene mjere vakcinisanja životinja, navodi se u saopćenjuInstituta za zdravlje i sigurnost hrane Zenica (INZ). 

Svi obolijevaju – i umiru

Preporuke stručnjaka su da se vrše vakcinacije, kako bi se izbjegla mogućnost širenja bolesti sa divljih na domaćeživotinje, a onda na ljude. Prema podacima Svjetske zdravstveneorganizacije (SZO/WHO) godišnje u svijetu od bjesnila umire59.000 ljudi, od čega 40 posto djeca mlađa od 15 godina. 

Od bjesnila mogu oboljeti svi sisari. Lisice, vukovi, rakuni, tvorovi, lisice, šišmiši, psi i mačke, kao i stoka i ljudi najčešćeobolijevaju od bjesnila. Životinje koje nisu sisari, poput ptica, zmija i riba, ne mogu dobiti bjesnilo. Životinja se zarazi virusomputem pljuvačke, najčešće tokom ujeda zaražene životinje.

Kako navode iz INZ-a, ujedom bjesne životinje (psa, lisice, vukai dr.), oboljeva i krupna stoka koja uključuje konje, goveda, ovce, koze, svinje i dr. One međusobno gotovo nikad ne prenosebjesnilo. 

Ovisno o životinjskoj vrsti, glavnom nosiocu virusa bjesnoće iživotnom prostoru u kojem se održava infekcija, mogu se razlikovati četiri epizootiološka oblika bolesti od kojih sunajvažnija dva – urbana bjesnoća, koju uglavnom šire psi, a manje mačke. 

Pojavljuje se u onim zemljama u kojima je veterinarska kontrolapasa slaba, te silvatična bjesnoća, vezana je za šumske životinje(lisice, vukovi ali druge) i ona predstavlja stalni rezervoarinfekcije.

Kod ljudi bolest se javlja u dva različita oblika, oba objašnjivačinjenicom da virus napada nervni sistem. Prvi znaci bjesnilakod čovjeka javljaju se obično pošto su rane od ujeda većzarasle. 

Ako je rana bila na licu, znaci bjesnila mogu se javiti većčetrnaestog dana posle ujeda, ali ako su rane na prstima noge, do pojave prvih znakova bjesnila može proći i dva mjeseca. 

Za to vreme rana zaraste kao i svaka druga rana. Ponekad se okoožiljka javljaju bolovi, “mravci”, peckanja, a sama rana je neosjetljiva. 

U INZ-u napominju da je prevenciji ove bolesti potrebnoposvetiti posebnu pažnju obzirom da je njen ishod – smrtonosan. 

Tri su važna aspekta prevencije bjesnila, izbjegavanje kontaktasa bolesnim životinjama, posebna pažnja i izbjegavanje potrebnakod osoba izloženih pojačanom riziku od izlaganja virusu, teprevencija infekcije u osoba koje su bile izložene virusu. 

Prevencijom do sigurnog okruženja

Preventivno djelovanje kod životinja podrazumjeva suzbijanjeove zaraze kod divljih i domaćih životinja putem vakcinisanja, registracija/obilježavanje, čipovanje i vakcinacijanevakcinisanih pasa i mačaka poznatih vlasnika i obilježavanjesvih nevakcinisanih pasa i mačaka preko veterinarskih stanicam, zatvaranje/izolacija pasa i mačaka poznatih vlasnika, u ciljusprječavanja kontakta sa psima i mačkama lutalicama ili susretasa divljim životinjama mogućim izvorima zaraze, hvatanje izbrinjanavanje pasa i mačaka lutalica, te izbjegavanje dodiranepoznatih životinja, pogotovo onih koje se neobično ponašaju. 

Veterinarskoj inspekciji se mora prijaviti svaka na bjesnilosumnjiva životinja, u slučaju ujeda, životinju treba držati u izolaciji radi desetodnevnog posmatranja, životinje iz kuća, stanova i dvorišta obavezno voditi isključivo na povodcu, sakorpom na njušci. 

Osobe koje su su profesionalno ugrožene virusom bjesnila(veterinari i veterinarski tehničari, šumski radnici, lovci, lovočuvari, preparatori, laboratorijski i terenski radnici) trebalida se unaprijed zaštite vakcinom protiv bjesnila. 

Ako dođe do ujeda ili ogrebotine od životinje, bez obzira da li je ona zdrava ili zaražena virusom bjesnila ranu treba odmahisprati vodom i sapunom, razblaženim deterdžentom ilialkoholom, a nakon toga odmah se javiti ljekaru, u ciljusprječavanja zaraze virusom bjesnila, navode iz INZ-a.