Umičević 35. godina direktor Bema-e: “Da bi dobio tender moraš imati 300 mašina i 500 radnika, a ne ti, žena, ljubavnica, tašna, mašna”

Tvornica obuće “Bema” ove godine slavi 20 godina. Nikada nije bilo teže, jer su zime takve da nema snijega i obuća je ostala neprodata po tržištu. Narudžbe smanjene, a novih nema. Ipak, radnicima plata ni dana nije kasnila, kao ni doprinosi, a nikome ni marke nisu dužni.

Kako za Srpskainfo kaže Marinko Umičević, tehnički direktor “Beme”, još nisu u finansijskoj krizi, jer paze na svaki fening, a za poboljšanje stanja ima nekoliko prijedloga koji bi i te kako pomogli obućarskoj industriji.

Kako biste opisali trenutni ambijent u kojem posluje „Bema“?

Situacija je stvarno teška. I u Udruženju obućara, gdje sam predsjednik, svi su zabrinuti. Klimatske promjene su baš ‘udarile’ na mnoge, a posebno na nas, našu branšu. Proteklih nekoliko godina nema zime, nema snijega. Silna obuća ostala je neprodata po zapadu. Narudžbe su smanjenje za 25 odsto. Nema ni novih kupaca, nema potražnje. Na 1.150 radnika, koliko ‘Bema’ ima, mi bismo sada mogli 200 ljudi da pošaljemo kući. Ali, nismo nikoga i ne pada nam na pamet. Borićemo se koliko možemo. Situacija je veoma teška, izazovna. U ovoj fabrici radim 52 godine, 35 sam direktor. I nikada nije bilo teže. Ali moramo da se borimo, moramo da budemo optimistični. “Bema” je malo pokrenula domaću proizvodnju, ali je to stidljivo. Ipak, prošle godine smo imali 400.000 KM realizaciju, što nije malo. Borba je, ali da je teško, teško je.

Ima li podrške nadležnih?

Mi, obućari, unazad desetak godina, zahvaljujući gospodinu Tegeltiji i gospođi Cvijanović koja je tada bila predsjednik Vlade, imamo podršku. Uplaćujemo nešto manje doprinose u odnosu na druge, a to je zbog 95% ženske radne snage. Plaćamo 25 odsto doprinose od bruto plate, što je dobro. Pa smo zato mogli da podignemo plate. Prosjek ‘Beme’ je 1.100 KM neto, plus prevoz, plus topli obrok. Imamo olakšice, ali to je postalo nedovoljno, pa ako hoćemo da zadržimo radnike moramo da povećavamo plate. A nama je problem što nemamo posla. Pa sam predlagao premijeru, jer mi obućari imamo baš dobru saradnju, da vidimo da „Putevi“, “Vode”, „Šume“, „Elektroprivreda“ kupuju obuću od nas. Mislim iz Republike Srpske, ne mora od „Beme“. A ne da policija, dok je ministar bio Lukač, kupi za 10 miliona KM u Federaciji. Treba cipele da se kupuju u Srpskoj, a ne da naši tekstilci, koji šiju uniforme za policiju budu podizvođači, jer je tender dobio neko drugi, gdje ima on, žena, ljubavnica. A onda naši ljudi rade za njega. Imali smo nedavno sasatanak sa premijerom Viškovićem i ministarkom Vidović, međutim i tamo je velika rupa u budžetu. Ali, moramo da budemo zahvalni jer imamo bolju mogućnost nego drugi. Ali, drugi nemaju bolovanja koliko mi.

Nama je kurs marke isti danas i prije 30 godina. A koliko je bilo 100 KM prije 30 godina, koliko danas? Sjećam se za 10 KM puna su mi bila kolica, sada je jedna kesa. Mi smo nekada kod Tita imali šticung. A danas, mi obućari, ogromne pare gubimo. Nemamo šticunga, nemamo podsticaja, to ukinula Evropska unija. A EU odštampala milijarde evra i podijelila svojoj privredi, a mi ne smijemo. Zašto je to tako? Pa, ako bi “Bema” ojačala, da počne da pravi cipele, onda smo konkurencija njima. Onda oni to ne daju, drže nas na infuziji.

Šta bi trebalo da se desi da „Bema“ stane na noge u ovo doba krize?

Ako ove godine padne snijeg, preko noći će se sve preokrenuti. Prošle godine smo uložili 500.000 KM u zimsku obuću, nismo prodali 6 pari, jer nije bilo zime. Sandale se slabo prodaju. Ne mogu da kažem da je „Bema“ u krizi, nikome feninga nije dužna, plate isplaćujemo redovno, nikada plata jedan dan nije zakasnila, plaćeno socijalno i penziono, naši ljudi idu bez problema u penziju. Penzioneri dobijaju otpreminine, i dalje kupujemo knjige za djecu u osnovoj i srednjoj školi. U krizi smo što nemamo posla, ali nismo u finansijskoj, vodimo računa o svakoj marki. Uvijek ima gore, neka kukanja. “Bema” ove godine slavi 20 godina. Imali smo zamisao da napravimo koncert, druženje, dogovorili sa jednim poznatim pjevačem da dođe, pripremamo i knjigu. Počela je da radi na Ilindan, htjeli smo tada da proslavimo, ali mislim da nećemo jer treba najmanje 100.000 KM, a to je bacanje para. Biće boljih vremena.

Usudite li se prognozirati kakva će biti ova godina u poslovanju?

Iznenadio sam se da smo ovih pet mjeseci od početka dobro poslovali, sve obaveze ispunili. Zamislite dokle smo stigli u društvu kada je jako važno, možda čak i najvažnije da imaš pravo na kredit. Banke su privatne, ne možeš tako lako dobiti kredit. Pola Vlade nema pravo na kredit, 80 odsto firmi nema pravo. “Bema” ima sa 43 ili 44 preduzeća ugovore o kreditiranju. Nama velikima se lakše pretumbati, male firme to ne mogu. Ali, biće šta mora da bude.

Imate li konkurenciju u RS ili BiH?

Velika konkurencija nam je Federacija. Mi smo minimalnu platu povećali dekretom, što je nezamislivo. Plata mora da se poveća većom produktivnošću, ulaganjem u mašine, modernom opremom. U Federaciji BiH je minimalac 618 KM zato su neki otišli tamo ili razmišljaju. U FBiH nije obavezno plaćanje doprinosa po tri mjeseca. Ali, oni nemaju uslova kao mi. Jer, da bi radio za ino partnera moraš da imaš sertifikat ISO 9000, preduslove, ispoštovati njihove norme. Mi smo uložili puno u standard radnika, u FBiH to nemaju i to je naša šansa. Ali, svi smo u istom problemu. Treba sačuvati radnike.
Koji su to najprodavaniji proizvodi Beme?

“Bema” ima svoja 2,3 brenda koje 20 godina prodaju, žene samo to traže, ali to je nedovoljno, to je sitno. Ne smijemo da uložimo više, ne smijem dovesti u pitanje rad fabrike. Mi ćemo povećavati domaću proizvodnju, ali moramo da napravimo tender kao što rade Hrvati. Hrvati su fino rekli, da bi dobio tender od Vlade moraš imati 300 mašina i 500 radnika, pa ti izvoli. A ne ti, žena, ljubavnica, tašna, mašna i dobiješ posao od 10 miliona KM.