U BiH se strepi od novih fiskalnih kasa: “Ovo će motivirati ljude da rade ilegalno”

Žana Arsić, frizerka iz Banje Luke, na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine, 2009. je kupila fiskalnu kasu, jer je te godine u Republici Srpskoj donesen zakon prema kom je bila obavezna da to uradi.

Pet godina kasnije, 2014., zakon je izmijenjen na način da mali preduzetnici, poput Žane, više nisu morali da imaju fiskalne kase. Cijene kasa su bile oko 500 eura.

Na nivou Bosne i Hercegovine ne postoji jedinstven zakon o fiskalizaciji, tako da oba entiteta po sopstvenom zakonodavstvu uređuju ovo područje, javlja Radio Slobodna Evropa.

Krajem septembra, Vlada RS je uputila novi Nacrt zakona o fiskalizaciji u javnu raspravu. Ovim nacrtom nije precizirano ko će od privrednika morati imati fiskalnu kasu, a ko ne.

Žana Arsić kaže da su mali privrednici, poput nje, kategorično protiv novih nameta, naročito u periodu kada se još oporavljaju od pandemije.

“Mislim da to nije u redu, ponovo takav sistem, bolje da smo ostali u tom sistemu, da nas nisu ni isključivali. Ne vjerujem da će to dati pozitivan efekat ni što se tiče oporezivanja, kontrole, mislim da će ti dodatni nameti samo prouzrokovati nova zatvaranja”, smatra Arsić.

Mali preduzetnici su, prema Zakonu o porezu na dohodak RS, oni koji obavljaju samostalnu djelatnost, ne zapošljavaju više od tri radnika i ne prelaze 50.000 KM (25.000 evra) godišnjeg prihoda.

Šta su novi prijedlozi za RS?

Tokom skupštinske sjednice 29. septembra, ministarka finansija Zora Vidović je ocijenila da bi mali preduzetnici trebalo da ostanu van fiskalnog sistema, ali nije isključila mogućnost da se to neće i dogoditi. Kako je rekla, sve će zavisiti o zaključaka koji budu doneseni na javnoj raspravi.

Nakon javne rasprave, zakon u obliku prijedloga naći će se u skupštinskoj proceduri, a ukoliko bude usvojen, o njemu će odlučivati i drugo zakonodavno tijelo u RS- Vijeće naroda RS. Na kraju, zakon proglašava predsjednik RS.

U pisanom odgovoru za RSE iz Ministarstva finansija, odluku o novoj fiskalizaciji pravdaju modernizacijom zastarjelog sistema, suzbijanjem nelojalne konkurencije i smanjenjem sive ekonomije. Kažu da očekuju povećanu kontrolu nad prometom robe i usluga i povećane poreske prihode.

Poreska uprava RS će putem svoje aplikacije preuzimati podatke iz fiskalnog uređaja, na osnovu čega će znati na koji način psoluje svaki privrednik u tom bh.entitetu.

“Fiskalni uređaji nove generacije se zasnivaju na kvalitetnim i naprednim bezbjednosnim elementima i mogućnostima kojima uređaj raspolaže, uključujući mogućnost štampanja i skeniranja QR kodova. Fiskalni račun nove generacije biće moguće, osim štampanja, izdati i na druge načine kao što je slanjem mejlom, aplikacijom, SMS-om, prikazom QR koda na ekranu”, pojašnjavaju iz Ministarstva finansija RS.

Nakon što bude usvojen predlog zakona, biće raspisan međunarodni tender za softver koji će se koristiti.

Prema preliminarnim procjenama, početni troškovi fiskalizacije će biti oko 50 miliona maraka (25 miliona eura), a entitetske vlasti tvrde da će oni pokriti kompletne troškove.

Od ovog iznosa, 37 miliona KM (18,5 miliona eura) će biti izdvojeno za sistem za upravljanje fiskalizacijom, dok će 13 miliona KM (6,5 miliona evra) biti utrošeno za subvencionisanje uređaja.

Čemu se nadaju u Zanatsko-preduzetničkoj komori RS?

“Nadamo se da će Vlada ispoštovati svoje obećanje o plaćanju prelaska na novi sistem, te da neće biti povratka mjerama iz 2009. kada su svi privrednici morali da nabave fiskalne kase”, ističe Jovica Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komoere RS, koja okuplja oko 29 hiljada preduzetnika sa više od 42 hiljade radnika.

“U javnoj raspravi ćemo reći svoj stav”, Bratić u izjavi za RSE.

“To bi bilo pogubno za nas. Treba motivisati ljude koji rade ilegalno da rade u legalnim tokovima, ovako bi mislim bio još veći haos, bilo bi više ilegalnih radnji”, poručuje Bratić.

U ovoj komori su od 2014. do danas izdali oko 6.800 uvjerenja za defiskalizaciju. Uglavnom se radi o zanatskim uslugama, koji zakonski nisu obavezni da plaćaju porez na dodatnu vrijednost.

Kako kaže Bratić, nisu konsultovani uoči izrade zakona.

“Privreda se još oporavlja od korone, još ako se stavljaju dodatni finansijski tereti – to je van pameti. Nemamo novca, jer samostalni preduzetnici, koji čine većinu članstva komore, žive od plate do plate, i svu dobit koju ostvaruju, dobijaju manuelnim radom”, ističe Bratić.

Bosna i Hercegovina je u februaru ove godine potpisala sa Svjetskom bankom ugovor o kreditu u iznosu 56 miliona evra.

Sredstva su namijenjena sprovođenju Projekta pružanja podrške za oporavak mikro, malih i srednjih poduzeća („MSME“) za saniranje posljedica pandemije korona virusa.

Poslodavci očekuju manje troškove

Poslodavci u RS su zadovoljni predloženim zakonskim rješenjima. Tehnička rješenja će doprinijeti smanjenju troškova poslodavaca, smatra Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS.

“Naše očekivanje je da će zakon predvidjeti izdavanje jednog računa i da nema potrebe za čuvanjem druge kopije računa, obzirom da će se kopije računa čuvati na serveru Poreske uprave. Tako da je za nas dobra stvar da se smanje troškovi fiskalizacije, a nadamo se da će PU kroz novi način kontrole podići nivo naplate poreza, obzirom da neki poslodavci zloupotrebljavaju sadašnji sistem fiskalizacije”, ocjenjuje Trivić.

Istovremeno, ekonomisti se slažu da je trenutni sistem zastario, ali da je uvođenje novog, u uslovima velikih zaduženja u entitetu, neobična odluka.

Zoran Pavlović, ekonomista iz Banje Luke, za RSE kaže da za fiskalizaciju prvo treba dobro pripremiti teren, odložiti investiciju, a planiranih 50 miliona KM (oko 25 miliona eura) izdvojiti za plaćanje prethodno uzetih kredita.

“Toliki iznos ulaganja, kada ne ulažemo ništa u privredu koja bi trebalo da stvara dodatnu vrijednost – to je previsoka cijena. Ovog momenta, sa aspekta ekonomskog stanja u privredi, mislim da je to preskupa investicija i sa njom bi trebalo ući u ozbiljne analize isplativosti i feasibility studiju da bi se izbjegle greške kod prve fiskalizacije, i tražiti mišljenje IT eksperata o troškovima uvođenja novog sistema”, smatra Pavlović.

Šta predviđa pravilnik u Federaciji BiH?

U Federaciji BiH zakon o fiskalizaciji je donesen 2010.godine. Prema ovom zakonu, najveći broj privrednih subjekata je morao imati fiaskalnu kasu. Izuzetak u zakonu su, između ostalog, samostalni poljoprivredni proizvođači, vlasnici samostalnih zanatskih radnji, banke i osiguravajuća društva, vjerske organizacije, biblioteke, muzeji.

Polovinom septembra ove godine u Službenim novinama Federacije BiH je objavljen pravilnik prema kojem su privrednici obavezni da kupuju nove fiskalne kase, a to su obavezni da urade u naredne tri godine, u zavisnosti od toga kada su fiskalizovani.

Propis, koji je donijelo Ministarstvo finansija ovog entiteta, naišao je na negodovanje kod privrednika u FBiH.

Amina Džonlagić, vlasnica računovodstvene firme iz Sarajeva, za RSE kaže da još ne znaju tačne troškove, ali sigurno će za nove uređaje morati izdvojiti do 1.500 KM (750 eura).

“Nama sad nalažu da kupujemo nove fiskalne uređaje, jer kažu da do sada nisu mogli da uoče u prenosu podataka ako neko stornira račun. Kad smo radili prvi put fiskalizaciju, i tada smo se bunili. Sada ponovo prave namet svim privrednicima, nikoga ne oslobađaju, očigledno je neko nabavio uređaje”, tvrdi Amina.

Amina dodaje da je zbog krize veliki broj malih preduzetnika svoje firme zatvorio, a da se o uopšte ne govori. Dodaje da pojedini privrednici moraju dizati kredite da bi vratili svoje obaveze.

Poslodavci traže da se pravilnik povuče, jer je zamjena kompletnih fiskalnih uređaja nepotrebna i predstavlja značajan trošak za kompanije.

U razgovoru za RSE, predsjednik Udruženja poslodavaca Federacije BiH (jedan od dva entiteta u BiH), Adnan Smailbegović, tvrdi da je zamjena kasa apsolutno nepotrebna.

“Mi smo procijenili da je to oko 70 miliona KM (35 miliona eura), a taj novac neće čak ni ići u federalni budžet nego će se odliti u par kompanija koje se bave uvozom i trgovinom fiskalnih uređaja”, ocjenjuje Smailbegović.

Istovremeno, Vlada Kantona Sarajevo (jednog od deset kantona u FBiH) je tražila od nadležne ministarke finansija u Federaciji BIH, Jelke Miličević, da povuče pravilnik, ocjenjujući da se radi o “novom udaru na poslovne subjekte”.