Sadik Hasanović se s gorčinom sjeća “Zvezda Granda”: Saburao sam i čekao da sve prođe

Ima ona narodna, „kada ti dragi Bog uzme na jednoj strani, da ti na drugoj“. Ili, kada se jedna vrata zatvore, otvore se neka druga. Veća, ljepša i raskošnija. Tako se desilo u životu mladog i izuzetno popularnog i talentiranog pjevača narodne muzike iz BiH, Sadika Hasanovića. Svi oni koji prate medije, društvene mreže upoznati su sa svim onim što se ovom mladom momku dešavalo, ali uzdignute glave je sve to prebrodio. Naš poziv Sadika Hasanovića zatekao je u dalekoj Americi, gdje je otišao na turneju.

-Uh ja se tek sada probudio, jer zbog vremenske razlike nekada ne znam da li je dan ili noć. To je jedino, ta vremenska razlika, koja mi pravi probleme, a sve ostalo je više nego dobro. Svaki koncert do sada je bio baš dobar, prepune dvorane, publika prezadovoljna. Meliha Imširović, Tapani i ja se baš trudimo, bilo gdje da dođemo, da nas ljudi pamte samo po dobroj pjesmi i veseloj atmosferi.

Da li je ovo prvi put da si na prekookeanskoj turneji?

-Dva puta sam već bio u Australiji, a prvi put u Americi.  U Australiji sam bio prije mog takmičenja u Zvezdama Granda. Amerika je potpuno novi teren za mene, ali nakon prvog koncerta i prepune dvorane sve je nekako bilo lakše i opuštenije. Obično se kaže, ako početak bude dobar, onda će i kraj biti još bolji. U Americi ostajemo do početka decembra, pa onda opet povratak u najljepšu zemlju na svijetu, u moju BiH.

Imaš li vremena za šoping?

-Da imam nešto previše vremena, nemam. Baš kada smo bili u Njujorku tu sam imao malo više vremena pa sam otišao u jednu od najpoznatijih robnih kuća, bio sam kao Alisa u zemlju čuda. Kada sam ušao nisam znao kud ću ili gdje ću prije. Ali, nisam odmah gledao da kupujem stvari za sebe, već za moje roditelje, oni su mi na prvom mjestu u životu, baš kao i moja dva brata. Što gledam za sebe, gledam i za njih.

Da li ti nedostaju roditelji, i ti njima?

-Mnogo, i to se riječima ne može opisati. Sa mamom se čujem po dva tri puta dnevno. Baš kada smo tako jednom priliko razgovarali mama je počela da plače i rekla mi je: „Imam tri sina, dva su vani, a jedan je sa mnom, a ni njega nikada nema“. Nije mi baš bilo lako kada sam to čuo.

Imaš dva brata, gdje se oni nalaze?

-Da i to dva starija brata. Jedan je deset, a drugi dvanaest godina stariji od mene. Jedan živi u Njemačkoj, drugi u Italiji.

Da li su njih dvojica muzikalni kao ti?

-Ovaj brat Semir koji živi u Njemačkoj pjeva jako, jako dobro, ali je isto tako jako, jako stidan. On se ne bi usudio zapjevati pred pet ljudi, a ovaj drugi koji je Italiji, Samir pjevao bi vrlo, vrlo rado, ali nažalost nema sluha.

Na koga si ti „povukao“ po pitanju pjesme?

-Na babu sam povukao. Moj otac je dobar muzičar, pjevač, a bio je i moj djed. Pa, se i ja nadam da će dragi Bog da da, da i ja jednog dana imam sina, pa da i on povuče na mene, da bude dobro pjevao. Ali, prije svega da bude živ i zdrav, pa onda sve ostalo.

Da li to znači da već sada razmišljaš o formiranju porodice?

-Ne, za sada zaista ne. Kada osjetim da je došlo vrijeme za to, onda ću da razmišljam. Neću da žurim, takve stvari se ne rade brzinski, a još sam ja mlad, tek su mi 22 godine.

U nedavnom neobaveznom razgovoru sa Viki Miljković hvalila te je , a povjerio si joj se, da si posebno vezan za mamu?

-Prije svega bih želio da kažem da su Viki i Taške mnogo, mnogo dobri ljudi i jako ih cijenim i poštujem. Imam zaista ogroman respekt prema njima. Da, o tome smo pričali na jednom nastupu u Austriji. Na početku sam rekao da sam vezan za roditelje, ali posebno za mamu. Moja mama je moja snaga i moja potpora. Kada su moji roditelji u pitanju, posebno mama, tu sam jako emotivan, i to je jedina žena u mom životu zbog koje bi zaplakao i suzu pustio. S druge strane, babo je uvijek bio moj uzor, najbolji i najveći učitelj, a to će i ostati u budućnosti.

Kada se osvrneš na ono što se dešavalo u ZG, kako sada gledaš na sve to?

-Prije svega bih rekao da je to bio jedan od najtežih perioda u mom životu, a isto tako i za moje roditelje. Ogroman pritisak od medija bio je nepodnošljiv. Bogu hvala sve je to sada iza mene. Bio sam izgubljen u svoj toj situaciji, samo sam se molio da sve to stane, prođe, pa ne moram više nikada mikrofon u ruku uzeti i zapjevati. Samo sam želio da mi se opet vrati moj normalan život. Bilo je što je bilo, idemo dalje. Saburao sam i čekao da sve to prođe i, Bogu hvala dočekao.

Kažu da u najtežim momentima u životu, čovjek shvati ko su mu istinski prijatelji?

-Većina mojih prijatelja i kolega bili su uz mene i tu ne želim dušu da griješim. Ali, isto tako moram da kažem, od nekih osoba od kojih sam očekivao podršku, ona je jednostavno izostala. Imao sam jednog prijatelja, još iz škole sa kojim sam bukvalo provodio 24 sata dnevno, pa me najviše pogodilo što od njega nisam nikada ni jednu poruku podrške dobio. A, bilo je opet onih od kojih nisam ništa očekivao, pa su mi se javili. Ali, možda je sve to trebalo tako da se desi, da mi eto danas dobro ide. Hvala „onom odozgo“, dragom Bogu na svemu.

Planovi?

-Što se tiče diskografije tu je još jedna moja nova pjesma, a kada se vratim iz Amerike kompletiram prvi CD, a onda snimam i osam covera  uz pratnju orkestra Dragana Čirkovića Ćire. Po pitanju covera bit će tu mješavina istinskih narodnjaka, komercijale, pa do mog orijentalnog stila.

Da li si zadovoljan finansijama koje imaš?

-Malo je glupo reći, ali svi mi radimo zbog novca, ali da mi taj novac nešto predstavlja i nije baš. Skroman sam u životu, ne tražim hljeba preko pogače, samo od dragog Boga tražim zdravlja za mene i moju porodicu. Ne žalim se, posla ima, prepušten sam sudbini.

Ko ti je bio ili ko ti je uzor u karijeri?

-Za mene je Šerif Konjević kralj. Imao sam čast i zadovoljstvo da ga upoznam, dao mi je i još mi daje dobronamjerne savjete. Za mene je Šerif idol i kralj. Cijenim sve moje kolege, pjevače, respekt prema svima, ali Šerif je Šerif.

Kažu da je estrada bara puna krokodila, da li su upoznao neke?

-Hahaha, ovo je mnogo zeznut posao. Susrećem se sa svim i svačim. Ali, ja imam taj neki svoj pravac i cilj, držim se toga. Za sve imam riječi hvale, ali da je bara puna krokodila jeste, puna je. Jednostavno se čuvam i radim pošteno svoj posao. Kako rekoh, osoba sam koja puno sabura, teško me nešto iznervira, pa i na negativne stvari gledam pozitivno. Nikad se nisam ni sa kim posvađao.

Vjera je moja privatna stvar

Veoma često pominješ „dragog Boga“, da li si vjernik?

-Da, jesam. Osoba sam koja je malo više naklonjena vjeri, ali ja to držim za sebe, to je ipak moja privatna stvar. Nikome to ne govorim takve stvari, treba da budu privatnost svake osobe. Volim svoju vjeru, a poštujem tuđu.

Express