Prva milijarda za investicije u zapadni Balkan

Evaluacije prvih projekata iz Plana investicija za zapadni Balkan, koji bi u narednih sedam godina trebalo da obezbijedi oko 30 milijardi evra za zapadni Balkan, već su počele, prvi projekti bi mogli započeti naredne, a možda nekoliko čak i prije kraja ove godine.

Prema riječima Ane Hernandez Pisonero, portparolke u Evropskoj komisiji, ove godine će biti alocirana 1,1 milijarda evra za projekte u regionu, što znači da je uključeno dodatnih 600 miliona evra od ukupnih devet milijardi iz treće komponente Instrumenata pretpristupne pomoći.

“Vjerujemo da ćemo biti u mogućnosti da do kraja godine odobrimo konkretne projekte kroz investicioni okvir za zapadni Balkan u partnerstvu s međunarodnim finansijskim institucijama”, rekla je ona za “Nezavisne”.

Napomene radi, na planu investicija počelo se raditi od 2018. godine, kada je Evropska komisija usvojila Strategiju za zapadni Balkan, a konačno je zaokružena na ovogodišnjem samitu EU i zapadnog Balkana u Kranju, pod pokroviteljstvom slovenačkog predsjedavanja EU. Ovim planom investicija predviđeno je do devet milijardi evra iz Instrumenata pretpristupne pomoći u vidu grantova i više od 20 milijardi evra u vidu javno-privatnog partnerstva.

Kako nam je rekao Faris Kočan s Fakulteta političkih nauka u Ljubljani, očekuje se da će evaluacije prvih deset projekata krenuti tokom ove i naredne godine. Ako se, kako kaže, prvih deset projekata pokaže pozitivnim, naredni projekti bi mogli doći na red već 2024. godine.

Prema njegovim riječima, prvi projekti koji će biti realizovani su auto-put Priština – Niš, auto-put Sarajevo – Ploče, brza cesta Sarajevo – Podgorica, kao i Beograd – Podgorica, te povezivanje jadranske obale. Što se tiče projekata iz oblasti električne energije, BiH će biti uključena u interkonekciju s Hrvatskom, a pored ovog projekta predviđena je izgradnja nekoliko hidroelektrana u regionu. BiH će, takođe, biti uključena u projekte energetske efikasnosti, izgradnju digitalne infrastrukture, podršku malim i srednjim preduzećima i kroz podršku za mlade.

Podsjećanja radi, Savjet ministara BiH je prošle godine poslao listu od deset projekata, a jedini projekt s te liste je cesta Foča – Podgorica.

Juče su nam iz Savjeta ministara rekli da se za dalju sudbinu ovih projekata obratimo Delegaciji EU, a isto su nam rekli i u Direkciji za evropske integracije.

Među ostalim projektima koje je predložio Savjet ministara su dalja izgradnja auto-puta 5c kroz RS, brza cesta Travnik – Jajce, kao i nekoliko energetskih projekata, među kojima je i hidrocentrala Buk Bijela, a čija izgradnja je zapela zbog negodovanja iz Sarajeva.

Projekti koje je EU odabrala kao prve projekte iz novog fonda su odabrani na osnovu međugranične komponente, odnosno jačanja regionalne saradnje. To ne znači da ostali projekti neće biti finansirani, s obzirom na to da postoji još nekoliko programa koje EU ima u regionu, a koji će svi, u narednom periodu, biti povezani ovim jedinstvenim planom za zapadni Balkan.

U Evropskoj komisiji zasad ne govore o pojedinačnim projektima, već podsjećaju da će svi projekti biti u pet oblasti – transport, zelena energija, digitalizacija, jačanje konkurentnosti i podrška malim i srednjim preduzećima.

Što se tiče BiH, kažu da su u planu izgradnja hidrocentrala i deminiranje rijeke Save u pograničnom pojasu, mada treba napomenuti da ovi projekti nisu predviđeni prvom evaluacijom o kojoj je govorio Kočan. Projekat koji jeste u evaluaciji je auto-put od Sarajeva ka Pločama. Takođe, treba napomenuti da je EU već uključena u finansiranje projekata koji su u toku, a koji se odnose na petlju na koridoru 5c Rudanka, odnosno na auto-putu ka Banjaluci, izgradnju mostova na Savi kod Gradiške i Svilaja i još nekoliko podsekcija auto-puta, kao i u nekoliko drugih velikih infrastrukturnih projekata. EU je za koridor 5c već uložila više od milijardu evra.