POTVRĐENO | Sud u Strazburu dao vjetar u leđa bh. pravosuđu: Odzvonilo je Sky mafiji

Odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju dvojice britanskih državljana protiv Francuske konačno bi mogla staviti tačku na pokušaje osporavanja dokaza iz aplikacija poput Skya. Barem tako misli dio stručne javnosti, koji u ovakvoj presudi vidi važan signal i za domaće pravosuđe. S druge strane, branioci optuženih u predmetima pred domaćim pravosuđem navode da se radi o pogrešnoj interpretaciji presude Evropskog suda za ljudska prava i da ona ne može imati bilo kakve posljedice na druge postupke.

Iako se u ovom slučaju radilo o drugoj aplikaciji, isto pravilo važi i za Sky, Anom i druge aplikacije čije dešifriranje je potreslo kriminalne krugove i u BiH.

Dvojica Britanaca krivično su gonjeni u matičnoj zemlji na osnovu dokaza koje su s dešifrirane aplikacije EncroChat pribavili nadležni francuski organi. Zaštitu Evropskog suda zatražili su zato što su smatrali da im je, dešifriranjem i preuzimanjem njihovih komunikacija, povrijeđeno pravo na privatnost. Evropski sud je, međutim, zauzeo stav da se zakonitost postupka tokom kojeg su državni organi Francuske pribavili dokaze ne može preispitivati. Sud u Strazburu se pozvao na praksu Suda EU (CJEU) prema kojoj načelo uzajamnog priznavanja presuda i sudskih odluka zabranjuje reviziju zakonitosti postupaka kojim je država članica izvršenja prikupila dokaze.

– Ova presuda sigurno je značajna, jer primjena standarda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kod nas nije fakultativna, već obavezna u situacijama koje su, prije svega, pravno uporedive. Međutim, treba znati da se Sud u Strazburu, generalno, ne bavi zakonitošću i autentičnošću pojedinih dokaza, već ocjenjuje zakonitost i pravičnost postupka u cjelini – kaže pravni i ekspert za kompjuterski kriminal Arben Murtezić.

Dobro je da je Evropski sud za ljudska prava donio jednu ovakvu presudu, kaže profesor ustavnog prava Šukrija Bakšić.

– Ona može biti orijentir nacionalnim sudovima. Crnogorski sudovi su se već odredili i najavili da će je primjenjivati. Ima ovdje osnova da se na presudu Evropskog suda pozivaju i naši sudovi. Naravno, da bi je mogli implementirati u svojoj praksi, oni se ne mogu zadovoljiti, kao mi, informacijama na portalima, već trebaju doći do cjelovitog teksta i da je dobro iščitaju. Evropski sud za ljudska prava se prvenstveno bavi pitanjima povrede prava iz Evropske konvencije, koja je obavezujuća za sve članice Vijeća Evrope, a za BiH je ona obavezujuća po dva osnova. Obavezujuća je još od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kada je postala sastavni dio Ustava BiH, ali i od 2002. godine, kad smo postali članica Vijeća Evrope. U konkretnom slučaju u pitanju je bilo navodno povrijeđeno pravo na privatnost, ali kada bi se na taj način rezonovalo, onda bi pred savremenim kriminalom istražnim organima bile vezane ruke – naglašava Bakšić.