Pojašnjenje struke: Kada i kome je potrebno testiranje na Covid-19?

Obzirom da je novi koronavirus, odnosno Covid-19, zaraznabolest koja se širi u obliku epidemije, za očekivati je situacijekakva se dogodila u nekoliko medicinskih ustanova u BiHproteklih dana. 

Ono što je mnogo bitnije jeste da se zdravstvena ustanova ilisistem pripreme i adekvatno odgovore na takvu izglednumogućnost, ističe se u saopćenju Instituta za zdravlje i sigurnosthrane Zenica (INZ), kojim se pojašnjava stav struke kako i kadase vrše testiranja na Covid-19. 

– Veliki je pritisak da se radi što više testiranja na Covid-19. Treba biti jako oprezan sa testiranjem. Mnogi se sad ponašajukao da testiranjem dobijamo imunitet protiv ovog virusa! Važnoje znati da je za sad jedino pouzdan metod utvrđivanja prisustvavirusa kod neke osobe uzimanjem brisa nosa i ždrijela ilaboratorijska analiza tog brisa na rtPCR, ističe direktor INZ-a prim.dr. Senad Huseinagić.

Lažno negativni nalazi

On ističe da, kad bi se moglo u 100-procentnom oblikukontrolirati kretanje i ponašanje stanovnika, onda nikakve mjerene bi bile ni potrebne. 

Zato je, kaže Huseinagić, zdravstveni sistem primoran da uvodidodatne zaštitne mjere koje, što prije budu implementirane, u većem procentu spriječe očekivane posljedice. 

U slučaju zaraze u Kantonalnoj bolnici Zenica, dr. Huseinagićnavodi “primjer spremnosti” za vanrednu situaciju, jer je ova ustanova u nekoliko sati pregrupisala snage, odjele, a broj”izbačenih iz stroja” ne znači da je pružanje usluga i redovnim ipacijentima oboljelim od Covida-19, ugroženo.

– Ukoliko ne dođe do značajnijeg pritiska u narednim danima naosoblje i kapacitete KBZ, odsustvo određenog broja osoba nećeimati ikakve ozbiljne posljedice po zdravstveni sistem ZDK, smatra.  

Direktor Instituta za zdravlje i sigurnost hrane Zenica ističeopasnost “lažno negativnih nalaza”, odnosno znatno većojopasnosti ako mišljenje struke zamijeni sve veći pritisak da se “testira ko god poželi”, iako testova i briseva ima dovoljno za ovo najsofisticiranije testiranje iz oblasti mikrobiologije. Zato se odluka ko se i još bitnije – kada i nakon kojih promjena testira, odluka koju trebaju donositi samo stručnjaci. 

– Nakon što kontaktom neka osoba dobije “infektivnu dozu” virusa (dovoljna količina virusa koja može savladati odbranuorganizma) treba proći određeno vrijeme da se virus “naseli” u ždrijelu odakle ga možemo uzeti brisom. Sada stručnjaci tvrdeda je to 4-6 dana od prijema infektivne doze. Ukoliko bismouzeli bris osobi tri dana nakon kontakta, nalaz bi bio negativan, jer se virus još nije stigao naseliti u ždrijelu. Takva testiranaosoba bi vjerovatno nakon 2-3 dana postala pozitivna, tj. imalabi virus u ždrijelu i širila bi viruse. Testiranje bi bilonajpouzdanije 5-6 dana nakon zadnjeg kontakta, ističeHuseinagić.

On podcrtava da “testiranje nas ne štiti od virusa”, te da stručnjacima epidemiolozima treba prepustiti da odlučuju kada ikoga testirati. Testiranja imaju smisla ako se rade u pravomtrenutku, pravom “krugu” osoba, 

– Imati puno lažno negativnih nalaza bi bilo ravno katastrofi za odbranu od virusa. Obim testiranja najviše zavisi od faze u borbiprotiv virusa u kojoj se neka država ili područje nalazi. Obziromna situaciju da mi u BiH već imamo unutrašnji prenos virusa, teda ima određeni broj osoba koje su se inficirale, tek sad je opravdano intenzivnije testirati pacijente koji ulaze u bolnicekako bismo znali u bolnicama organizovati njihov put i zaštituosoblja te spriječili širenje infekcije unutar bolnice (na osoblje idruge pacijente). Samo testiranje ne znači zaštitu od virusa, a neopravdano i nestručno testiranje je opasno, ističe dr. Huseinagić. 

Od građana ovisi dužina trajanja mjera

Na kraju, direktor INZ-a ističe da, iako je KBZ i druge ustanoveu BiH trenutno “na udaru” pažnje javnosti, teret cijelog sistemaodbrane od virusa ipak u domovima i postupanjima svih nas. 

– Samo u ZDK je pet hiljada ljudi pod mjerama izolacije ilisamoizolacije, kao potencijalne osobe koje su nosioci iliprenosioci virusa, potencijalni zaraženi. Od njihovog ponašanjanjihovih najbližih i osoba koje oni kontaktiraju, a ne bi trebali, ovisi mnogo toga u narednim danima i sedmicama. Sve dokgrađani budu savjesni, mi ćemo moći kontrolisati situaciju. Akonesavjesni građani budu oni koji krše propise, daju neistiniteinformacije, nema te bolnice ili zdravstvenog sistema  koji ćemoći sačuvati sve građane, navodi dr. Huseinagić.

U INZ podcrtavaju da je “socijalna udaljenost”, odnosno ličnahigijena ruku, površina koje dodirujemo i poštovanje zabrana iinstrukcija nadležnih u propisanom periodu jedini način da širenje pandemije ne poprimi zabrinjavajuće razmjere i situacijus kojom se nisu uspjeli nositi niti znatno jači zdravstveni sistemiu Evropi.