Oktobar je, počinje sezona kotlova: “Svašta moraš znati ako hoćeš dobru rakiju”

Šljiva u Krajini nije rodila kako je bog rekao pet godina. Ili je ubije suša ili je dotuče mraz. Džaba su se palile gume, džaba su se zalijevali šljivici dan i noć. Nije bilo ni za teglu pekmeza, a kamoli za kazana i bureta. A ove godine rodilo i prerodilo. Pucale su čak i one grane koje su bile poduprte motkama sa svih strana.

Pet dana i pet noći

Kace sa komom su pune, prepune. Ima i šljive i jabuke i kruške. Oni sa većim voćnjacima peći će nekoliko dana i nekoliko noći da bi sve ispekli. Kod Dubravka, dobrog čovjeka u Vukelićima, zaseoku pored Banje Luke, kotao radi pet dana i pet noći. Toliko posla ima.

– Nastavili smo ga u ponedjeljak. Do petka će biti gotovo. Mislili smo peći bez prestanka, ali ne možemo. To smo samo jedne godine uradili kad smo imali 120 kazana. Pekli dok nismo ispekli. Poslije toga sam spavao dva dana u komadu. Sad mora drugačije. Krenemo u sedam ujutro, pa do jedanaest uveče. Dobro je i tako, kaže Dubravko.

U velikom ambaru ogromni čabri puni koma. Džibra se “čuje” nadugačko i naširoko. Blizu kotla je i maleni astal na kojem se nalaze flaše rakija, vina i soka. Tu je i meza, ali “glavno jelo” pašće u petak, posljednjeg dana “pečenja”. Tada će se okrenuti nešto u slavu “mučenice”.

– Prase ili janje. Vidjećemo. Kad smo te godine pekli 120 kazana u komadu, svaki dan smo nešto pravili. Jedan dan prase, drugi dan smo kuvali ovcu, treći dan roštilj. Bilo je svega, a najviše je bilo ljudi, priča Dubravko.

Prvog dana je ispekao deset kotlova kruške. Nije to lagan posao. Sa svake voćke treba otkinuti peteljku. Potom izvaditi košpice. Kruška “zri” dvadeset dana, šljiva od dvadeset osam do trideset dana. Majstori ovog posla znaju svakog đavla.

– Ako je temperatura ispod petnaest stepeni, onda nema vrenja i kom samo “stoji”. Ukoliko komina predugo stoji u buretu, onda alkohol prelazi u sirćetnu kiselinu i tada je rakija kisela, a ne slatka kako bi trebalo da bude. Svašta moraš znati ako hoćeš dobru rakiju, kaže jedan od iskusnijih “pekača” u selu.

Prevrio kom se istresa u voće ili u bure odakle se kečijom vadi u kante i nosi na đubar. To nije težak posao, ali može da bude izuzetno opasan, jer vrela komina može da napravi trista problema. Zato se ovaj posao povjerava onima koji nigdje ne žure i koji svako “kretanje” kečijom tri puta odmjere.

– Vadili smo na devetnaest gradi. Kad se ohladi, biće nema je nego je. Još kad odstoji u buretu, taman će do slave da sazri. Jabuku ćemo prepecati sa šljivom. Možda ostavimo nekoliko litara. Jabukovača je odlična ako je dobro pečena. Odlična, ističe Dubravko.

Njegov “kot’o” je star četrdeset godina, ali i dalje “šeta” po selu iz vikenda u vikend. Ušur je, kao i uvijek, litra rakije po kotlu. Ložište kotla je, priča Dubravko, nekoliko puta mijenjano, kao i prevodnica.

– Valjalo bi uzeti novi. Ovaj je već za penzije. Bogami je povukao mašala. Kad počne sezona, ne gasi se. Čim ja završim, ide kod strica, onda kod komšije, pa kod kuma. Vidjećemo koliko još može da diše, kaže Dubravko.

Vesela mašina

Peče se i u Ivanjskoj, selu pored Potkozarja. Ispod kuće je montirana “vesela mašina” koja će raditi “samo” tri dana. Domaćin je Stanko, koji je kratko odsustvo sa posla u Austriji iskoristio da ispeče tridesetak kotlova “Rajke Šljivić”.

– Deder, probajte, da vidimo valja li ovo što mi radimo ili ne valja. Ako ne valja, da bacamo. Ovaj smo prepecali. Morali smo. A vadimo na jedno osamnaest i po. To je taman. Ne smije ona biti prejaka. Ne smije da reže ni grlo ni po stomaku, veli Zoran.

I dok sa komšijom obara stare šljive kojima će podložiti kotao, pada gastronomski dogovor za taj dan. Prvo kotlić “od najmanje tri vrste mesa”, a popodne ili predveče sač sa junetinom ili prasetinom. Njegova žena je zorom ispekla i tepsiju sirnice. Da se majstori imaju čime založiti dok se vatra pod kotlićem ne rasplamsa.

Rakija se odmah presipa u burad koja stoje u najtamnijem dijelu podruma. Tu će da “odmara” i da hvata boju. Burad su hrastova i obojiće rakiju u lijepu žutu nijansu kroz nekoliko mjeseci. Dobro je, slažu se svi oko kotla, da je šljiva ove godine dobro rodila, jer je rakije svima nestalo, a dobru “prepečenicu” je sve teže naći.

– Kom je malo rjeđi. To je zato što je šljiva bila puna vode i soka. Zato neće rakija biti preoštra, nego taman. Oborili smo ova stara stabla i sad valja vidjeti šta ćemo. Hoćemo li saditi nova ili ćemo samo ostaviti ova što su zdrava. Ja bih posadio možda još desetak komada, ali prvo valja vidjeti hoće li imati ko to sve da kupi kad rodi. Valjda nećemo čekati opet pet godina da se ovako rascvjeta…

Tutnje daske

Noć je i posao se privodi kraju. Ima i malo studeni, pa je pored kotla prijatno. Tutnje suve daske i šljivini ogranci. Stanko uzima “grad” i stavlja ga u kantu sa rakijom.

– Devetnaest. Taman. Može još malo, a možemo je i vaditi. Da završavamo za danas. Vidiš da je i neki vjetar krenuo, može nam pokvariti sve. Sutra ćemo nastaviti…

Oslobođenje