Od reforme javne uprave nema ni “R”

BiH se nije, već sada standardno, približila viziji moderne javne uprave usklađene sa principima evropskog upravnog prostora i potrebama građana ni u prvom polugodištu ove godine, a razlog za to je, tvrde nadležni, što jednostavno sređivanje stanja u ovoj oblasti nije prioritet vlasti na svim nivoima u zemlji.

U izvještaju o reformi javne uprave za prvo polugodište 2023. godine navedeno je da je prethodnih godina, odnosno do početka jula sprovedeno ukupno 14,31 odsto aktivnosti iz Akcionog plana reforme javne uprave, što je za svega 0,31 odsto više nego na kraju 2022. godine.

“Djelimično je u prvom dijelu godine sprovedeno 5,39 odsto aktivnosti, što u odnosu na prethodni izvještaj predstavlja nazadak od 0,81 odsto, dok je procenat aktivnosti koje nisu sprovedene povećan i sada iznosi 80,30 odsto“, stoji u pomenutom dokumentu.

Samo jedan od razloga lošeg rezultata je duga uspostava strukture za sprovođenje reforme javne uprave.

“Savjet ministara ali i Vlade Brčkog i Republike Srpske su u izvještajnom periodu usvojile Zajedničku platformu o principima i načinu implementacije reforme javne uprave, kojom se uspostavlja struktura za sprovođenje reformi. Očekuje se da će za istim posegnuti i Vlada FBiH. Za uspostavu nadzornih timova u reformskim oblastima biće potrebno da Savjet ministara i Vlada Srpske imenuju predstavnike institucija u ova tijela”, navedeno je u pomenutom dokumentu.

Koordinator za reformu javne uprave u BiH Dragan Ćuzulan navodi da je ključni problem to što reforma javne uprave u BiH nije dovoljno u fokusu donosioca odluka.

“Potrebna je politička podrška reformi javne uprave da bismo napravili snažniji iskorak. Očekujem da idućih dana na osnovu političke platforme, koju su usvojili svi nivoi vlasti, bude održan sastanak Koordinacionog odbora za reformu javne uprave, odnosno političko tijelo, koje će dati dalje pravce reforme ali i određene inpute nižim nivoima vlasti te i nadležnim agencijama, kao i Kancelariji koordinatora za reformu javne uprave. Bez političkih odluka, jednostavno, nije moguće dalje”, kazao je “Glasu Srpske” Ćuzulan.

Podsjetio je da je već šest godina blokirano 10,5 miliona KM u Fondu za reformu javne uprave.

“To je novac donatora koji stoji na posebnom računu Ministarstva finansija i trezora BiH. Novac je blokiran i ne ulaže se u reforme. Imamo strateški okvir i Akcioni plan za reformu javne uprave. Trenutno smo u fazi revidiranja akcionog plana kako bi sada akcenat stavili na digitalizaciju, koja se smatra ključnom za dalji napredak reforme javne uprave”, poručio je Ćuzulan.

Naglasio je da za te namjene, kroz program IPA-a, postoji 11 miliona evra raspoloživih sredstava. Da bi taj novac postao operativan, navodi Đuzulan, mora biti donesen revidirani akcioni plan reforme javne uprave.

Sumirani rezultati

U izvještaju o sprovođenju Akcionog plana za reformu javne uprave i Strateškog okvira za period 2018-2027. godina, navedeno je da su do sada najbolji rezultat ostvarile institucije Republike Srpske, koje su u cijelosti sprovele 21 aktivnost. Kada je riječ o institucijama FBiH u potpunosti je sprovedeno 19 aktivnosti iz akcionog plana, a isto toliko su sprovele i institucije Brčkog. Državne institucije sprovele su 18 aktivnosti iz pomenutog dokumenta. 

GlasSrpske