Mama, hvala ti što si sa mnom. Molim te, ostani što duže

Dovela sam mamu da živi kod mene, zauvek. Ništa nisam unaprijed planirala, samo sam jednog dana rešila i dovela je, s jednim koferom.

U koferu su bile tople hulahopke, papuče na kojima je izvezeno „Najbolja baka na svetu“ (poklon od moje dece), topla kućna haljina, spavaćica i, iz nekog razloga, jastučnica. Mama se sama spakovala.

Već tri nedelje živi kod mene ta stara devojčica, kojoj kao da su opet četiri godine. Sićušna, sa sniježno belom punđom, u hulakopkama malo zarozanim oko članaka, šetka po stanu, tapka u svojim toplim papučama.

Pažljivo zastane na pragu sobe, pa visoko podigne nogu i pređe neku nevidljivu prepreku. Smeška se psu u hodniku. Čuje nevidljive ljude i svakodnevno mi priča novosti o njima. Stidljiva je i puno spava.

Gricka čokoladicu koju joj uvek ostavim u sobi i pijucka čaj. Drži šolju obema rukama jer joj ruke drhte. Strašno se plaši da izgubi burmu, da joj ne spadne s tankog prsta, pa stalno proverava je li na mestu.

Najednom vidim koliko je stara i bespomoćna. Samo se prepustila, predala i prestala da bude odrasla. Sasvim mi je poverila svoj život, do najmanje sitnice. Najsrećnija je kad sam kod kuće. Kad dođem, ona odahne s toliko olakšanja, da se trudim da dugo ne odsustvujem.

I opet svaki dan kuvam supu za ručak, kao deci u detinjstvu, i opet se na stolu pojavila tacna s kolačima.

Šta osećam? U početku je to bio užas. Bila je tako nezavisna, tri godine posle očeve smrti želela je da živi sama. Razumjela sam je – prvi put u životu, u osamdesetoj godini, moja mama je radila ono što je sama želela. A onda je taj prokleti virus slomio moju mamu. Dva mjeseca bolesti su učinila svoje i njena psiha je popustila.

Sada osjećam sažaljenje prema tom krhkom, dragom biću. Osjećam samo ljubav i nježnost. Dobro razumem kuda to vodi, ali iskreno želim da na tom putu bude srećna – uz voljenu ćerku, u toplini i udobnosti mog doma. Uz domaće pite i kolače. Ostale stvari joj ionako više nisu važne.

Sada kod kuće imam ćerku od osamdeset tri godine i srećna sam što mi je Bog dao priliku da je usrećim na zalasku, a moj budući život smirenim, bez kajanja. Mama, hvala ti što si sa mnom. Molim te, ostani što duže…

• Autor: Mila Miler
• Prevod: Femina