“KUPIO SAM KAFANU DA IMAM GDJE DA PIJEM” Haris Džinović nikada iskreniji

Haris Džinović često nastupa u kafanama, ali i o njima je pjevao. No, njegovo interesovanje za njih nikada nije manjkalo, pa je tako kako kaže držao i kafanu.

– Kupio sam kafanu da imam gdje da pijem. Konobari su me tjerali u 12 sati i govorili: “Nema više”. Meni se tek tada pilo, a u to doba nisam imao gdje. Ta kafana je počela da radi nekako. Radila je dosta rentabilno dok ja nisam počeo da govorim: “Ovaj sto neće plaćati”, “Ovima ne naplaćujte”… I tako kafana otišla na glavu. To je bio jedan rokerski period – rekao je Haris Džinović.

Prema njegovim riječima bilo je kolega sa kojima je znao da popije koju čašicu više.

– Najduže je sjedio Šaban Šaulić. Proveli smo dosta vremena u kafani zajedno, do ranih jutarnjih časova. Za kafanu se nađe društvo uvijek, ali ga nema kada zoveš nekoga da ti pere prozore. Tu se slabo odazivaju – kaže Haris.

Kako potiče iz Sarajeva, medije je zanimalo da li je kao i mnoge meraklije, na Baščaršiji provodio najviše vremena.

– Prije neki dan sam se vratio iz Sarajeva. Ne idem na Baščaršiju. Bila mi je ispred kuće. Nije mi više toliko interesantna. Sretnem se sa prijateljima pa opet kafana – rekao je on.

Haris priznaje da nikada ne bi pristao na muzičke kompromise.

– Publika ide u korak sa vremenom, ali se vraća na neke stare numere i stvari. Mislim da publika voli te numere iz nekih tridesetih godina. Vraćaju se kafani. Ja volim kafanu, tamo sam krenuo pa sve do sada. Evo me opet u kafani, život je jedna ciklična promjena u krug – rekao je on i dodao:

– Januar i februar su uglavnom mirni, ali ima dosta posla. Oni su uglavnom rezervisani za odmor jer su tri mjeseca pred Novu godinu naporna.

Haris je veliki ljubitelj harmonike koju zna i da svira.

– Vrlo rijetko na moju žalost imam vremena da je sviram. Volio bih da je više sviram, ali ne znam razlog ni sam zašto to ne radim kada imam pregršt slobodnog vremena. Muzika i harmonika su moje ljubavi od rane mladosti pa sve do sada – kaže on i dodaje:

– Uglavnom sam sam učio, nisam išao u muzičku školu. Šteta, trebalo je, ali nisam.

Haris i njegova supruga Melina imaju dvoje djece, kćerku Đinu i sina Kana.

– Moja djeca nisu naslijedila talenat za muziku. Vole je i slušaju, ali nemam pojma da li nekad pjevuše. Preda mnom ne, ali ne vidim da pokazuju generalno neku želju koju bi povukao taj talenat da imaju – rekao je on.

Prema njegovim riječima sin je okrenut sportu.

– Sin je talentovan za košarku. Postoji teorija da je svako talentovan za nešto, ali treba otkriti za šta. Volio bih da oni imaju talenat i da ga slijede i razvijaju – rekao je Džinović.