Kovid-19: Pet godina kasnije, četiri pozitivne lekcije iz pandemije

Vlade širom sveta su primenile do tada neviđene mere koje su 2,6 milijarde ljudi zatvorile u kuće, praktično ih mesecima držeći u prisilnim karantinima

Prošlo je pet godina otkako je 11. marta 2020. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila epidemiju kovida-19 pandemijom.

Vlade su primenile do tada neviđene mere koje su izložile 2,6 milijardi ljude zaključavanjima, praktično ih držeći u prisilnim karantinima mesecima bez prestanka.

Virus je doveo do više od 777 miliona zaražavanja i izazvao smrt više od sedam miliona ljudi, prema podacima SZO.

Agencija Ujedinjenih nacija procenjuje da smrti povezane sa pandemijom sada iznose zapanjujućih 15 miliona.

Poražavajuće posledice pandemije još uvek se osećaju širom sveta, ali neki analitičari ukazuju na nekoliko pozitivnih lekcija koje su proistekle iz ovog veoma mračnog perioda.

Elke Van Hof, specijalistkinja za stres i traumu i bivša profesorka psihologije zdravlja na Slobodnom univerzitetu u Briselu, u Belgiji, opisuje zaključavanja kao „najveći psihološki eksperiment u istoriji”.

Evo koja su četiri glavna zaključka:

Napreci u tehnologiji vakcina

Naučnicima je trebalo samo devet meseci da izrade efikasnu vakcinu za borbu protiv virusa Sars-Cov-2.

I to su učinili koristeći tehnologiju koja je sada unela revoluciju u razvoj imunizacije širom sveta.

Upotreba sintetičke mesendžer RNK (mRNK) bila je proučavana već nekoliko godina kao efikasni mehanizam za razvoj programa masovne vakcinacije, ali je pandemija kovida-19 rapidno ubrzala njen razvoj.

Istraživanje Fajzera (SAD) zajedno sa BioNtekom (Nemačka) i Modernom (SAD) iskoristilo je mRNK mehanizam za pravljenje njihovih vakcina u rekordnom vremenu, omogućivši milionima ljudi da dobiju doze koje ih štite od gorih efekata virusa.

Margaret Kinan, 90-godišnja žena iz Ujedinjenog Kraljevstva, postala je prva osoba u zapadnom svetu koja je primila odobrenu dozu vakcine 8. decembra 2020. godine.

Naučnici koji su je napravili, Katalin Kariko i Dru Vajsman, dobili su Nobelovu nagradu za medicinu 2023. godine.

Doktorka Margaret Haris, ekspertkinja za javno zdravlje pri SZO, opisuje ovu trku da se otkrije vakcina kao jedno od najvećih pozitivnih nasleđa pandemije.

„Prisustvovali smo tehnološkom napretku pri neverovatnim brzinama”, rekla je za BBC doktorka Haris.

„Tehnologija mesendžer RNK je već bila poznata, ali sada vidimo kako se ona koristi za ostvarivanje drugih napredaka, među njima čak i vakcina protiv kancera”, dodaje ona.