Inostrane firme dobijaju poslove digitalizacije bh. privrede, domaće zaslužuju više

Na promociji i predstavljanju domaćih IT kompanija i njihovih softverskih rješenja na domaćem tržištu mora se značajnije raditi, stav je Odbora IKT Asocijacije Spoljnotrgovinske/Vanjskotrgovinske komore BiH.

Rješenja bi se trebala predstaviti kroz tematske radionice pojedinim granama privrede s ciljem njihovog unapređivanja poslovanja i digitalizacije poslovnih procesa.

U razgovoru za portal Akta.ba iz ove Asocije ističu da nisu zadovoljni prisustvom domaćih softverskih rješenja na tržištu.

“Veliki broj firmi iz inostranstva dobija poslove vezane za digitalizaciju na tržištu BiH. Mi kao asocijacija u nekoliko slučajeva pokušavali smo organizovati sastanke kako bi iskazali svoje viđenje pojedinih odredbi Zakona o javnim nabavkama s ciljem osiguranja konkurentske prednosti domaćih ICT firmi, ali nije bilo odziva od nadležnih institucija”, navode.

Naglašavaju da veoma mali broj kompanija direktno učestvuje u digitalizaciji bh. privrede. Ovaj sektor je neophodan za digitalizaciju i za funkcionisanje i rad bilo kojeg privrednog društva iz bilo koje branše.

“Određen broj IT firmi  je uspio da učestvuje u realizaciji i implementaciji IT projekata, koji su finansirani putem evropskih fondova te izvršili određene projekte digitalizacije poslovanja u institucijama, opštinama, zdravstvu što je u svakom slučaju nedovoljno”, kazali su iz Asocije IKT.

BEZ SISTEMSKOG PRISTUPA

Osvrćući se na problematiku digitalizacije bh. privrede, ističu brojne nedostatke u većini oblasti. Prije svega u neorganizovanom pristupu sprovođenja procesa digitalizacije, ali i odnosa prema ovoj grani privrede od strane nosilaca vlasti u našem društvu.

Definitivno je poželjan, poručuju, sistemski pristup.

“Prije svega trebamo veću angažovanost svih institucija i saradnju sa ICT asocijacijama, ICT kompanijama. Institucije trebaju imati ili angažovati kompetentne kadrove iz ICT oblasti i predložiti, usvojiti i raditi na realizaciji sistemskih mjera  radi stvaranja uslova za efikasniji proces  digitalizacije cjelokupnog društva. Informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju jedan od ključnih izvora novih privrednih mogućnosti, koje treba da podstaknu inovacije i jačanje ekonomskog i socijalnog napretka. Bosna i Hercegovina trenutno zaostaje u razvoju IT sektora, prije svega za razvijenim zemljama Evrope i svijeta, gdje su u razvoj IT sektora godinama ulagana velika sredstva”, ističu za naš portal.

Pored toga, dodaju, sve institucije moraju se sistemski baviti procesom digitalizacije koji uključuje sve grane privrede.

“Također, potrebno je imenovanje ili dodatni angažman kompetentnih kadrova na odgovornim mjestima koji će raditi na transparentnosti i efikasnosti procesa digitalizacije privrede BiH”, ističu.

Ukazuju i da ne postoji institucionalni okvir koji bi finansijski podržao razvoj i unapređenja ovog sektora u vidu subvencija kao i podršci pri zapošljavanju mladih kadrova.

U STALNOJ POTRAZI ZA KADROM

Govoreći o uslovima privređivanja IT kompanija u Bosni i Hercegovini kažu da su današnje kompanije koje se bave IT tehnologijama relativno mlade firme i veliki problem im je nedostatak adekvatnog kadra zbog odlaska mladih obrazovanih ljudi u inostranstvo.

“IT industrija je u stalnoj potrazi za stručnjacima. Firme kojima su potrebni ovakvi kadrovi trenutno imaju najveće probleme jer kadrove  koje upošljavaju (ako ih pronađu)  trebaju za njih obezbijediti i dodatno  stručno osposobljavanje kako bi bili upotrebljivi. Sistem školovanja ne nudi stručne prakse i veliki problem predstavlja nepostojanje praksi u razvijenim digitalizovanim industrijama, tako da ni školovani kadrovi u dijelu IT ne mogu adekvatno odgovoriti na zahtjeve digitalizacije cjelokupnog društva”, naglasili su.

Ipak, najveći problem je što ova privredna društva nisu ni u društvu prepoznata kao zaseban sektor, pa ne postoje ni analize ovog sektora.

“Razvoj ovih firmi zavisi od spretnosti vlasnika i zaposlenih kako bi opstali na tržištu. U Federaciji BiH je IT industrija proglašena strateškom granom privrede, ali i pored toga izostali su podsticaji ovim branšama. Jedan broj IT firmi se nalazi i u nelojalnoj konkurenciji i opstanak im zavisi od uslova koje zakon o javnim nabavkama propisuje, budžeti i drugi finansijski i pravni okviri. Mnoge institucije čiji je rad u direktnoj vezi sa IT ne upošljavanju kompetentne  kadrove na odgovornim mjestima. Ne postoje strategije ni politike na nivou države Bosne i Hercegovine, zaključili su.

S.B./Akta.ba