Hadžija Bajram Elezaj posti i u 90. godini: Samo molim Allaha, dž. š., dok sam živ da mi sačuva oči da mogu učiti Kur’an

Svaki dan na vrata hadžije Bajrama Elazaja iftare donosi Mirsad Stršević, dostavljač humanitarne organizacije Pomozi.ba, a koje spremaju vrijedni ljudi iz ove organizacije.

Bajram posti i u svojoj u 90. godini i iako ga izdaju noge i tijelo, duša, kaže, vapi za Allahom, dž. š., i Njegovom nagradom obećanoj postačima.

Ima Bajram prijatelja Ćazima koji mu uz malu naknadu pospremi kuću, pomogne da uzme abdest i u nabavci neophodnih stvari za kuću.

Priča nam kako je sa Kosova u Sarajevo došao 1956. godine, gdje je zasnovao porodicu.

Imao je Bajram dva sina, ali jedan je poginuo u ratu, a drugi preminuo nakon teške bolesti. I u svemu tome on je našao utjehu jer je znao da je to, kako kaže, Allahovo određenje.

– Sa ramazanom nikad bolje. Pijem neke tablete, ali to na sehur i poslije iftara, ne smije ramazan ispaštat. Nema tu ništa teško, ja da tri dana postim i da ništa ne jedem, ne smijem se požaliti da je teško. Donesu mi ovi dobri ljudi iz Pomozi.ba obrok, hrana fina, bolja ne može biti. Ne mogu ni pojesti koliko mi pošalju, da ih Allah, dž. š., nagradi – kaže hadžija Bajram koji je bio na hadžu 2010. godine.

Tokom dana obavlja namaze, uči Kur’an, a s obzirom na to da tokom noći slabo spava, preko dana malo i odspava.

– Svako jutro prije sabaha dolazi jedan hadžija sa Koševskog Brda koji me vodi na mukabelu u Begovu džamiju. Imam kolica, stavi me u auto, pa ispred džamije mi obriše točkove i uveze me u džamiju. Pratim mukabelu i u kolicima klanjam te me vrati kući. I tako svako jutro tokom ramazana – kaže hadžija.

Pitamo ga šta mu je pokretač i snaga, a on odgovara:

– Snaga je samo od Allaha, dž. š., ništa drugo. Ja sam Allaha molio da mi pomogne. Išao sam prvo jutro na mukabelu i bio sam slab, požalio sam se da ne znam da li ću moći. Tablete koje sam pio pravile su mi problem, uspavaju me i nisam išao nekoliko dana ni u džamiju i bilo mi je teško i postiti, pa sam se obratio Allahu, zamolio ga da mi olakša. Imam jednu dovu Pejgamberovu koju učim svaki dan za sve što radim, stalno je učim i molio sam Boga da mi podari snage jer imam želju da pratim mukabelu i da idem u džamiju. Prije dvije godine sve sam išao, ali sad me noge toliko bole, da ne mogu od bolova, pa sam uzeo kolica i sad sa kolicima. I Allah mi da olakšanje i sa hadžijom idem svako jutro.

Obiđu ga, kaže, njegovi prijatelji, dođu mu, progovore, pomognu ako šta zatreba.

Priča nam kako se javila kod njega želja da nauči učiti Kur’an.

– Bio sam u Čobaniji džamiji i slušao sam mukabelu, svi su pratili, a ja sam sjedio i slušao. I razmišljao sam: “Bože mili, da mi je pratiti dok se uči mukabela i da mi je znati učiti Kur’an nego da mi se da čitav dunjaluk” – priča hadžija, te je uz trud i višemjesečno učenje naučio harfove.

Navodi da kad Allah, dž. š., hoće, uputi onog koga On hoće i tako je, kaže, bilo i sa njim, te da se od svete knjige Kur’ana ne odvaja od tog dana.

– Samo Ga molim da mi sačuva oči dok sam živ da Kur’an mogu učiti, ništa više od Boga dragog ne tražim – završava hadžija pozivajući nas da mu dođemo i poslije Bajrama jer, kaže, imao bi nam još puno toga za kazati.

Faktor.ba