Hadžifejzović odgovorio kome smeta ulica Srđana Aleksića u Sarajevu: Đubradima!

Novinar Senad Hadžifejzović tokom sinoćnje emisije na FACE TV u Centralnom dnevniku govorio je o tome kome smeta da ulica u Sarajevu nosi naziv po Srđanu Aleksiću. 

To se dogodilo nakon što se u javnosti pojavila informacija da je navodno uklonjena tabla s imenom Srđana Aleksića u Sarajevu, što nije tačno.

– Razlika je samo u ovome: hajte vi – lažni srpski nacionalisti, bivši profesori, bivši ljudi, svi vi bivši – hajte vi, nakon nas; dajte i usred Beograda, Niša, Novog Sada, Kraljeva, bilo gdje – jednu od glavnih ulica po nekom Bosancu, Bošnjaku, Srđanu…

…Mehmedu – hajde, dajte mu ulicu, čik! Da, mjerili smo danas ulice Srđana Aleksića i generala Mehmeda Alagića, jer đubradima sa svih triju strana ne mereš dokazat, doli metrom i centrimetrom, šta je istina – kaže Hadžifejzović.

Priča je tačna

– Iz svemira, kosmosa, mi sada padamo bukvalno na zemlju, i to na zemlju Bosnu… vrtoglavo, kosmičkom brzinom, naglavačke. Naglavačke padamo na Sarajevo, najdirektnije u ulicu Srđana Aleksića. 1108. put vam kažem – priču o Srđanovom herojstvu smo mi. OK, sada ću direktno – ja sam otkrio, provjerio, sto puta ili jednom provjerio i objavio. Ja znam da je priča tačna. Do danas, bilo je hiljade rasprava na društvenim mrežama, koje cijenim, ali nisam učesnik, nema me, ne postojim na društvenim mrežama, ali ih i ne odbacujem sasvim u potpunosti i bilo je na desetine, a to cijenim, ozbiljnih rasprava u ozbiljnim medijima u regionu: ko je Srđan i je li zaslužio išta – ulicu, trg, pomen, spomen.

Uniforma JNA

– Hoćete li prvi put u priči koja traje 1108. put novi detalj? OK. Srđan je bio u uniformi JNA kada je Alena Glavovića, Bošnjaka, spasio. Da, nosio je uniformu i bila je uniforma JNA, ona rezervna. Dakle, imao je kapu s petokrakom. Dakle, nije imao šubaru s kokardom. Dakle, vidio je da kreteni sa šubarom i kokardom udaraju Bošnjaka i Alena. I nije morao izaći iz tog kafića u kojem je bio. Mogao je hladno, ili s bolom u duši, gledati kako tuku… pa ako ga dotuku, tog nekog Alena. No, on, Srđan je izjurio, reagovao, sačuvao Alena, sebe poturio i ubili ga od batina. Da, Srđan nije ubijen, Srđan je ubijen od batina. Šta je sada, 1108. put, problem? Nenad Kecmanović, moj bivši profesor, piše u novinama da je u Sarajevu ukinuta ulica Srđana Aleksića. Nije. I da jeste, mi to ne bismo dali, dozvolili… mi bismo reagovali. Na pisanje bivšeg Nenada, bivšeg profesora, prvi, zapamtite, prvi je reagovao novinar Boro Kontić i prosto – crnogorsko-bosanskim jezikom i argumentima dokazao – da to nije tačno. Sarajevo ima ulicu Srđana Aleksića, ali je nemaju ni Trebinje ni Banja Luka. Da, Srđanova ulica je u jednoj, nazovimo je krivini, skraćena – komadić je oduzet Srđanu i dat generalu, heroju odbrane BiH, Mehmedu Alagiću. Da, mjerili smo danas, jer đubradima sa svih triju strana ne mereš dokazat, doli metrom i centrimetrom, šta je istina. Srđanova ulica je duga oko kilometar. Mehmedova ulica deset puta manja. Koja je razlika između Srđanove i Mehmedove ulice, osim u dužini? Nema razlike. Ovo o čemu ja decenijama pričam nije priča o naciji, vjeri, zemlji, krvi i tlu – to je mnogo jednostavnija priča: o elementarnoj razlici, kulturoško-civilizacijskoj razlici – prevedeno – ili jesi ili nisi. Ako jesi, haj čik – na sebi dokaži, kod sebe dokaži ono što Bosni podmećeš. Hoćete jednostavnije, to jest još prostije? Ono, da bude jedan naprema jedan? OK. Dajte svakom gradu u Srbiji i RS-u trg, ulicu, bulevar Srđanu. Bosna je više dala. Hoćemo li egal? OK, dajte, birajte ime iz nove istorije/historije kojem će svaki grad u Srbiji i Bosni dati jedno bošnjačko ime, ime koje je i Srbima i Bošnjacima nešto spasilo u ratu. To i za Hrvate važi, ova ponuda. Hajde, čik – poručio je Hadžifejzović.