Građani čekaju tračak nade, političari da neko popusti, Evropa do kraja mjeseca

Četrnaest ključnih prioriteta ako želimo pristupne pregovore sa Evropskom unijom. Potom, godinama kasnije svedeno u osam sublimiranih. A sada, još samo tri ključna zakona i sporazum sa Frontexom.

Kriteriji svedeni na minimum, Evropska unija ne očekuje previše. Ali i ovo malo, ne ide lagano. Zapelo se, odugovlači se, povlači se, dorađuje se – ovako izgleda angažiranost domaćih političkih predstavnika, odnosno onih koji obaveze moraju završiti. Kakve zakone moramo usvojiti, šta je to Frontex i je li ovaj mjesec isuviše kratak za duge rasprave?

Je li nam kratkovidan pogled na evropsku budućnost iz tmurne sadašnjosti? Javni diskurs dominatno ostavljen za licitaciju brojeva: koliko zakona, koliko prioriteta, koliko sporazuma? Izostavljamo li suštinu dok se brinemo šta je minimum našeg maksimuma?

„Govorimo i licitiramo o broju zakona, a zaista ni kao javnost ni kao stručna javnost se ne posvećujemo samom sadržaju i onome što će efekti tih zakona biti. Treba uzeti u obzir kontekst i činjenicu da govorimo o odlazećoj garnituri Evropske komisije i Parlamenta i da je ovo, zapravo, zadnji rok za otvaranje pregovora“, ističe za FTV Darko Pandurević, koordinator Inicijative za monitoring EU integracija.

Adi Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, podsjeća: „Evropska komisija u ovom trenutku očekuje 1 + 3 – da se pokrene procedura sporazuma sa Frontexom i tri zakona. Ukoliko bi se usvojila, postoji gotovo izvjesna mogućnost da bi Evropska komisija mogla kazati da je 5 od 9 najmanje koraka koji su pratili kandidatski status u potpunosti ispunjeni. Ukrajina, kada je dobila svoju preporuku za otvaranje pregovora, imala je 4 od 7 a Moldavija 6 od 9“.

Iz ladice prioriteta izdvojeni: Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakon o sudovima BiH i na to još sporazum sa Frontexom. Ovo su stepenice koje ne možemo preskočiti. U svakom od ovih zakona – sporenje. Posebno se izdvaja Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Šta je važno? Novim zakonom se pooštrava borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma te obuhvataju se virtualne valute i reguliše oblast politički izloženih osoba. Novim Zakonom se uspostavlja mehanizam koordinacije svih agencija i institucija u Bosni i Hercegovini. Ukoliko se ne usvoji, to bi moglo našu zemlju staviti na sivu listu Moneyvala što za sobom nosi finansijske, političke i ekonomske posljedice za građane BiH. Međutim, samo usvajanje zakona nije dovoljno.

„Ne postoji mehanizam kooridnacije koji je uspostavljen radi određenih tehničkih procesa pristupanja EU i ovakav kakav je – trenutno pitanje je može li iznijeti sve ono što su zahtjevi potencijalno otvorenih pregovora. Postoji niz tehničkih dokumenata, a jedan od njih je i program integrisanja. To je jedan dokument koji pravi jednu mapu puta obaveza za BiH na putu integrisanja u sami sistem Evropske unije“, objašnjava Pandurević.

Posla, do novih obaveza, na pretek. Tu je i sporazum sa Frontexom, odnosno pojednostavljeno, policijskom agencijom Evropske unije. Otpor sa argumentima oduzimanja državne ili entitetske nadležnosti. Dnevnopolitičke opstukcije iz BiH isuviše su neozbiljne za strukturu, značaj i ulogu ove agencije. Ne bi smjelo biti sumnje u ishod saradnje između BiH i Frontexa. Sporazum definiše nadležnosti u operativnom, administrativnom i logističkom smislu, Frontex nema samostalne policijske operacije, ali lociraju svoje pripadnike u državi potpisniku. Zašto nam treba Frontex – primjer.

„Kada pogledamo ovaj period kada smo imali usložnjenu sigurnosnu situaciju zbog pojačanog priliva migranata, jedne nekontrolisane migrantske situacije koja je dovela maltene do urušavanja sigurnosne situacije, jedan od osnovnih razloga za takvo stanje je bila istočna granica BiH. Zapadna je bila zatvorena i sa pripadnicima Frontexa. Mi kao država i političari jednostavno moraju insistirati na toj saradnji isto kao što se insistira i na ispunjavanju 14 prioriteta jer i toliko nam je važan Frontex, i to je EU“, napominje Safet Mušić, stručnjak za sigurnost.

Ćerimagić dodaja kako se Briselu, iako niko nije zvanično i javno rekao, govori o zadnjoj sedmici februara, odnosno zadnjih nekoliko dana mjeseca: „Evropska komisija neće zbog te situacije zahtijevati da ti zakoni stupe na snagu do tada već će biti razumijevanja da budu usvojeni u oba doma, a što se tiče Forntexa, čekaju Predsjedništvo“.

Obaveze jasne i precizne. Izvršitelji dobro poznati. Evropa čeka, ali snažno i posvećeno opominje čestim dolascima raznih diplomata. Građani čekaju bar tračak nade za evropsku perspektivu i sigurnije okruženje, političari čekaju da neko popusti ili da se možda u zakone ugradi dijelić za njihov interes, Evropa čeka do kraja mjeseca. U zemlji čekanja, mnogo je onih koji više nisu mogli čekati. Propustimo li posljednji vagon u martu, na stanici za EU destinaciju – otvara se prostor razbijačima države za konačan obračun u kojem ćemo svi čekati teže sutra nego danas.