Džindić: Struja neće poskupjeti do kraja 2022., otvaramo dva nova terminala

Gost jučerašnjeg izdanja Rezimea na FTV bio je ministar energije, rudarstva i industrije FBiH Nermin Džindić.

Kaže da je FBiH u mandatu ove Vlade uradila rekontrukciju i remont dva osnovna terminala da bi imali dovoljnu količinu, po direktivama Evropske energetske zajednice, nafte i naftnih derivata u rezervi.

– S druge strane, Vlada FBiH je ograničila maržu na prodaju nafte i naftnih derivata i to je maksimalno do 25 feninga po litru. Resorno ministarstvo, na čelu sa mnom, je u potpunosti stavilo u funkciju naše kopnene terminale u Pločama, uradili smo kompletan remont terminala u Živinicama i za mjesec dana počinje remont dva nova terminala u Blažuju i u Bihaću, a iza toga ide remont mostarskog skladišta. FBiH otprilike ima 150-180 miliona litara rezervi naftnih derivata. Ta količina aposlutno ispunjava direktive EEZ-a. Vlada FBiH je donijela i odluku da se iz robnih rezervi grant podijeli poljoprivrednim proizvođačima, 1,4 miliona litara. U narednih desetak dana bi to trebalo biti finalizirano.

Pojašnjava da imamo tri pravca snabdijevanja.

– Naše građane buni zašto imamo određene razlike na određenim različitim mjestima različite cijene. Veleprodajna cijena nafte i naftnih derivata zavisi od lanca snabdijevanja ili veleprodajne cijene. Zavisi i od prometa na određenim benzinskim pumpama.

Kada je riječ o električnoj energiji Džindić naglašava da, što se tiče građana, neće doći do povećanja njene cijene do kraja ove godine.

– Što se tiče industrije, također. Parlament je usvojio korekciju Zakona o električnoj energiji i dao upute Vladi FBiH i mom resornom ministarstvu na provedemo takvu jednu vrstu odluke. Mi smo to uradili. Zaključak Parlamenta je dodatno da se prati i analizira rad obje elektroprivrede. Mi smo pred kraj trećeg mjeseca dobili analizu kompletnu od EP BiH u kojoj je izanaliziran uticaj korekcije tog člana 16.a. na njihovo poslovanje i ukupan rad i naravno na zatvaranje ukupnog energetskog bilansa u Federaciji. Tražili su od Vlade FBiH da se podhitno pusti u funkciju Blok 4 i Blok 5 kako bi imali kontinuirano i sigurno snabdijevanje električnom energijom u čitavoj Federaciji, uključujući i model tržišnog modela snabdijevanja, tj. za privredu. Naravno, Vlada FBiH je razmotrila takav jedan prijedlog, uputila na Parlament, Parlament je dodatno dao saglasnost na upotrebu ta dva bloka. Dakle sada imamo dovoljnu količinu električne energije i za građane i za privredu i imamo jednu rezervu u slučaju da dođe do eventualnog prekida u napajanju gasa, obzirom na rusko-ukrajinske sukobe koji su u tijeku.

Navodi da svaki dan cijene osnovnih repromaterijala, sirovina rastu.

– Imamo najjefitniji plin i najnižu cijenu električne energije u Evropi. Sa ovim članom 16.a. EP BiH se dovodi u jednu situaciju da mora da se bavi dodatnim nekim aktivnostima da bi obezbijedila sigurno i stabilno funkcionisanje. Pripremili smo potpuno novi zakon o električnoj energiji koji je usaglašen sa EU direktivama. Kad taj zakon bude usvojen i prođe određene javne rasprave, zatim ponovo u formi prijedloga bude usvojen na Vladi i na Parlamentu mi ćemo imati jedan potpuno evropski zakon koji će izbrisati sve ove neregularnosti koje su se desila usvajanjem člana 16.a. Zakona o električnoj energiji FBiH i nakon toga može sasvim sigurno se funkcionisati po evropskim direktivama, uz evropski zakon a naš i s druge strane moći ćemo kupcima na tržišnom modelu snabdijevanja po drugačijoj metodologiji pomoći da ne plaćaju ekstremno visoke cijene električne energije.

Džindić navodi da je BiH, po Sofijskog deklaraciji, do 2050. dozvoljena upotreba uglja za proizvodnju električne energije.

– Pripremili smo desetak federalnih zakona koji će biti okosnica implementacije sadašnjih direktiva Evropske energetske zajednice i EU u naše zakonodavstvo. Javnu promociju takvih zakona smo izvršili u Neumu. Novi zakon o električnoj energiji prvi put omogućava tzv. upotrebu građanske energije. Dakle građani će učestvovati kao proizvođači električne energije, trošiti tu električnu energiju, a višak puštati i prodavati u sistem.

Kaže da nema promjene kursa što se tiče EU, Brisela, Evropske energetske zajednice.

– Mi moramo voditi računa da poštujemo potpisane ugovore, dogovore i potpisane termine u okviru tih dogovora. Ako bude bilo potrebe za određeno prolongiranje određenih termina treba pismeno tražiti i ako se dobije saglasnost implementirati. Što se tiče nastavka rada Bloka 4 i 5 uredno smo poslali zahtjev, obrazložili i naveli do kojeg je to termina.

O alternativnim izvorima snabdijevanja Džindić kaže da trenutno ne posotji nijedan poremećaj koji bi mogao napraviti neki ekces ili zaustavljanje eventualno isporuke.

– Bilo je određenih prepucavanja da li će se plaćati u dolarima, eurima ili rubljama i vidjeli ste da od te priče nema ništa. Energoinvest ima dugoročni ugovor sa Gazpromom i nije se niti jedna riječ izmijenila u odnosu na prethodni period što znači da se kontinuirano nastavlja isporučivati, plaćati i konzumirati plin. BiH je generalno jako mali potrošač plina. Potrebno je uraditi južnu interkonekciju kao alternativu pravca snabdijevanja i izvora snabdijevanja, to je jako bitno. Svaka alternativa, pa i za plin, je jako skupa.

Ističe da reformski zakoni omogućavaju da strani investitor dođe i investira i da “kroz određeni period osjeti gdje je investirao i koliki povrat ima od tog investiranog novca u BiH. Jedan od razloga zašto bi investitor došao je to što imamo daleko najjeftiniju cijenu električne energije i svih energenata, imamo dobar i obučen kadar za bilo koju vrstu djelatnosti. Nivo znanja naših radnika u raznim oblastima je na nivou evropskog i svjetskog.