Cijena života u BiH

Pitanje vrednovanja života u Bosni i Hercegovini postaje sve urgentnije, posebno u svjetlu učestalih grešaka ljekara koje se ne smiju ignorirati. 

Izjave poput „nikad više“ postale su gotovo ritualne, dok se suočavamo s tragičnim ishodima koji su često rezultat sistematskih propusta u zdravstvenom sektoru.

Slučaj Džene Gadžun, dvoipogodišnje djevojčice koja je preminula nakon „rutinske“ operacije očnog kapka u stomatološkoj ordinaciji „Dr. Bejtović“, šokirao je javnost. 

Tokom ove procedure, koja je trebala biti bezopasna, došlo je do ozbiljnih komplikacija, srčanog zastoja i konačnog pada u komu iz koje se nikada nije probudila. Ova tragedija ostavila je neizbrisiv trag u društvu. Rekli smo “da se više nikada ne desi”, a desilo se.

Slična sudbina zadesila je Džejlu Drapić, šesnaestogodišnjakinju koja je preminula nakon komplikacija nastalih tokom stomatološke intervencije. Dovedena je u Klinički centar Univerziteta u Sarajevu (KCUS) u teškom stanju, ali, nažalost, nije preživjela. Ove tragedije nisu izolovani incidenti, one su simptom duboko ukorijenjenih problema u našem zdravstvenom sistemu.

Postavljaju se pitanja, ključna – ko snosi odgovornost za ovakve greške, hoće li se optužnice nizati, ali bez stvarne odgovornosti onih koji su zakazali? Ova pitanja ostaju otvorena, ali su odgovori na njih neophodni za prevenciju budućih tragedija. Potrebna su hitna i odlučna rješenja, reforme koje će osigurati da se ovakve tragedije više ne ponavljaju.

Svaki izgubljeni život predstavlja ne samo ljudsku tragediju već i gubitak povjerenja u sistem koji bi trebao zaštititi i brinuti se o zdravlju građana.

Ovo je trenutak kada se mora stati ukraj neodgovornosti i nesposobnosti. Ne možemo dozvoliti da životi mladih ljudi postanu samo brojke u statistikama. 

Avaz