Čajlaković: U postu vi žedni možete sjediti pored vode, ali nećete se napiti, pa to je jako do bola; i kahva na iftaru je drugačija

Hafiz Husejn efendija Čajlaković iz Zenice, jedan od najomiljenijih imama u našoj zemlji, čija su predavanja uvijek izuzetno posjećena, govorio je za Faktor o ramazanu, mjesecu posta i milosti, na sebi svojstven način.

Kazao je da se u ramazanu čiste i tijelo i duša i da postačima sve drugačije izgleda te da i kahva na iftaru ima posebnu draž i lepina ljepše miriše.

Hafiz Čajlaković je naglasio da je post nevidljivi ibadet i da za njega Allah, dž. š., posebno nagrađuje, ukazuje da je najteža borba čovjeka sa samim sobom.

Post je nevidljivi ibadet

– Ramazan ili ramadan je propisan, nije dobrovoljan, jer da je dobrovoljan, malo bi ko postio. I ovako malo ljudi posti i kada je naređen. Post čisti tijelo od toksina, nečistoća općenito, ali čisti i dušu. Isto tako ljudi ne bi ni klanjali da se ne mora klanjati. Malo bi ko klanjao što voli klanjati, ali mi se sa klanjanjem pokoravamo, bez obzira na to da li to bilo sa ljubavlju ili bez ljubavi. Kao i u vojsci, kao dijete roditelju.

Mora se znati ko sluša, a ko naređuje. Na ovom dunjaluku mi imamo Gospodara koji naređuje, koji se sluša. Pa i kada poslušamo preko volje i bez ljubavi, imat ćemo za to nagradu. Znači ja kada klanjam i kada ništa ne zaradim, neću biti kažnjen. To je vrlo važna opcija. Kažu neki: “Džaba on klanja”. Ne klanja on džaba, on neće biti kažnjen, a to što nije ništa zaradio je drugo. Ima nagradu što se pokorio pa makar i reda radi – objašnjava hafiz.

Kaže i dijete i kada mu nije pravo, oca posluša jer je poslušno dijete.

– Ili žena kada čovjeka posluša, to učini pa makar sa hujom, ali posluša. Da razdvojimo ljubav i pokornost. Ovdje, kada Allah, dž. š., nešto naređuje, tu nema više da li voliš ili ne voliš. Post je naređen da bi bili svjesni Allaha, dž. š. Post je nevidljivi ibadet, on nije nikakva radnja i kada postiš, ti se ustvari samo čuvaš. Post je i zaštita.

Ja sam svjestan vazdan da sam pod tom zaštitom, da ne smijem jesti i piti, da se čuvam od pogleda, slušanja, od svakakvog govora. Ja sam pod nekim okriljem zaštite. Post je čudan i nevidljiv ibadet. Za njega Allah, dž. š., posebno nagrađuje jer nema licemjerstva. U svakom drugom vidljivom ibadetu može osoba pokazivati da je džentlmen, džometan, da daje, da ga se vidi da klanja, da je hadžija… Ali u postu, ko zna da li postiš.

I onaj ko posti makar i ne ustajao na sehur, makar i ne klanjao, u njemu nešto ima zbog čega je odlučio da posti, ima trag pokornosti jer niko ne zna. To je jedini ibadet za koji će Allah, dž. š., posebno nagraditi zašto što je nevidljiv. Za post zna samo onaj ko posti i Allah, dž. š. Tako da je post zanimljiv – priča hafiz Čajlaković i dodaje:

– U postu vi žedni možete sjediti pored vode, gledati u nju, ali se nećete napiti. Pa to je jako do bola, do sedmog neba! Niko te ne vidi, a znaš da postiš. Vidiš hranu, svašta nešto bi uradio, ali ne smiješ. Prirodno je da ti se “našmiga” (izazove apetit na nešto), ali nećeš posegnuti za tim jer ti postiš.

Ukazuje da je u čovjeku sadržano sve i dobro i loše.

Za dobro se moraš boriti

– Mi ljudi smo i sreća i nesreća i džennet i džehennem. Mi smo univerzum, mi smo sve. Imate rečenicu: “Tražio je Boga u nebeskim prostranstvima, našao Ga je u svom srcu”. Znači, u nama je sve. Bog djeluje preko naših srca. I sada kada ja postim, ja sam svjestan Boga.

Pa i kada nesvjesno nešto pojedeš, Allah, dž. š., te počastio, nastavi da postiš, to ne kvari post jer nisi zaboravio da postiš. Eh sada, trebao bi čovjek biti dobro otkačen da zaboravi da posti. Ja sam vazdan svjestan jer znam čim ustanem da nema do iftara ništa. Isto kao kada putujem negdje avionom, znam koliko god spavao, da sam u avionu. Čim se probudim, avion! – priča hafiz Čajlaković.

Osvrnuo se na rečenicu da se “u ramazanu džennetska vrata otvore, a džehennemska zatvore i šejtani se sputaju”.

– To je za postače rečeno. Kada bi šejtan jednu sekundu zaspao, čitav dunjaluk bi odahnuo. To zapišite. Jer on je protivteža dobru. Znamo po sebi da dobro ne može postojati bez zla. Za dobro se moraš boriti zašto što šejtan zateže na zlo. Tako je na dunjaluku. U džennetu toga neće biti, nema zatezanja na zlo jer je džennet samo dobro.

Nas kroz oči napada šejtan, to su džehenemski otvori, džehemenska vrata, a mogu biti i za džennet. Kada ja šejtanu zabranim prilaz preko očiju, preko ušiju, jezika, stomaka, on nema kuda mene da napada. On je za mene svezan! I ja sam sebe sam zavezao od njega. Ja sam tvrđava jer postim! U meni se džennet tada otvara kada pogasim sve ono što ne valja, one strasti, sve džehenemsko kada zatvorim, onda se za džennet otvori.

Post je izazov, snaga, borba, stvara merak. Ljudi danas nemaju tog meraka jer sve što požele, evo. Što će se ženiti, kada je sve nadohvat ruke, bilo šta. E post ti kaže da je sve nadohvat ruke, ali nećeš do iftara, to je ta borba sa sobom. Postom mi dokazujemo da se sa sobom možemo boriti, ne sa drugima. Pa najteža je borba sa sobom.

Lahko je drugog udariti i narediti, ali hajde sebi naredi. Kada ti sebi narediš, onda vidiš da možeš da upravljaš sobom, tek si malo čovjek. To je ta veličina ramazana, plus čišćenje tijela. Ali ponavljam, da nije post naređen, malo bi ko postio. I ovako malo ko posti danas, malo ko klanja na dunjaluku od tolikih muslimana. Uvijek je onog što valja bilo malo – priča hfz. Čajlaković.

Ništa ne činiš, samo se čuvaš

Dodaje da ramazan podsjeća na vrijeme kada su ljudi bili željni svega i bez ramazana.

– A sada kada još imamo elhamdulillah svega, čekamo iftar. Sve je na iftaru slasno i kahva je drugačija i lepina je mirisnija i ukusnija jer post pripada čulu mirisa i ti kada postiš, nos drugačije radi. Čulo mirisa drugačije funkcioniše. Kada se iznutra čistiš, onda i oči drugačije gledaju i uši drugačije slušaju, sve postaje drugačije. Zato je post veličina. Ništa ne činiš, samo se čuvaš – kazao je na kraju razgovora hafiz Čajlaković.

Faktor