Aleksandra Prijović ovisna o šopingu: Otkrila na šta najviše novca troši!

Aleksandra Prijović prvi put o upoznavanju sa Filipom, sinu, karijeri i svojoj velikoj zavisnosti ‒ šopingu.

‒ Volim sve. Od najjeftinijih stvari do najskupljih. Mislim da ne mora nešto da košta da bi bilo super, puno puta sam kupila nešto baš jeftino, a super mi je stajalo. Kao i svaka žena, volim da se oblačim, a ovaj posao zahtjeva da se mnogo više bavim oblačenjem i izgledom. Prije nisam toliko pazila, a što sam starija, sve više i više. Postala sam zaluđenik za šoping i oblačenje. Da sam manje šopingovala, imala bih jedan stan više.

Da li ti neko pomaže pri čuvanju djeteta?

‒ Imam dadilju, ali i moji su stalno tu. Kada odem negdje, onda volim da tu bude moja ili Filipova majka, moj tata sa ženom, ko god, ali da neko još od porodice bude sa njim.

Da li Filip i ti dijelite kućne poslove?

‒ Najviše oko djeteta, ali smatram da muškarac nije za te neke kućne poslove, nego ja uvijek to sređujem. Iako imam pomoć i za to, ja volim da sređujem i da sve bude onako kako sam ja zamislila. I ne tražim od Filipa to, to je stvarno za žene.

Kako komentarišeš negativne komentare da si zahvaljujući Filipovoj porodici i zbog njega tu gdje jesi?

‒ Ne znam šta da ti kažem. Jedina stvar koja je značila mnogo, a kada je u pitanju moja karijera, jeste to što je medijski bilo jako propraćeno kada smo Filip i ja počeli da se zabavljamo, to je ono što je istina. Ne mogu da kažem drugačije. Sve ostalo smo radili Filip i ja sami. Birali smo pjesme, sama sam plaćala albume, sve što sam postigla je ono što smo nas dvoje godinama radili i smišljali zajedno, a posebno on. Ne mogu da kažem da su neke druge stvari zaslužne za to gde sam ja danas. Imala sam tu sreću, hvala bogu, imam talenat.

Pričala si da siti prva Filipa pozvala kod tebe, da li misliš da bi on tebe pozvao da ti nisi napravila prvi korak?

‒ On je meni prvi pisao, javio mi se i pitao kada ćemo da se vidimo, ali sam ja njega prva pozvala poslije nekog vremena. Mi smo se tada čuli i viđali, ali sam ga ja pozvala da dođe kod mene. Mislim da bi bilo isto da nisam ja napravila taj korak, on bi ga napravio, bilo bi isto. Često se zezam i kažem: „Ja sam kao muško”, ali nisam htjela da čekam, jer sam odmah znala da je to to.