Hana iz BiH se udala za starca iz Njemačke zbog penzije, kad je umro šok, evo koliko joj ostavio

Hana se udala za starca u Njemačkoj zbog penzije i opisala kako je sve izgledalo i koliku penziju joj je ostavio.

„Te 2014. došla sam u Njemačku na tri mjeseca da radim i zaradim sebi đipa. Imala sam u Bosni frizerski salon i zatvorim ga… Došla sam da radim, da služim nekog čovjeka… Kad ja došla, a neka žena služi i mene i njega. Šta je ovo?! Kad sam polazila od kuće, kažem majci daj mi kartu u jednom pravcu, ja se ne vraćam, a majka mi daje pare i kaže: ‘Ne znaš na šta ideš tamo, evo da možeš da se vratiš, tamo mnogo lažu’,” počinje svoju ispovijest Hana, koja već skoro desetak godina živi i radi u Njemačkoj.

Sad se snašla, dobro joj ide, ali početak nije bio nimalo lak, na šta ju je upozoravala i rođena majka koja je u Njemačkoj, kao i Hanin otac.
„Zna žena,“ veli Hana prisjećajući se dolaska u Njemačku i koliko ju je bilo strah jer nije znala jezik, a otišla je tamo potpuno sama u potrazi za poslom.

„Poslije dvije-tri sedmice odemo u restoran, odvede me ovaj… Neki naš čovjek s Kosova ga držao, priča srpski… Čovjek nas poslužio, sjeo i prevodi mi. Ja malo strah, malo trema, i ovaj meni predloži da mi sredi papire, da me vjenča, ali pod uslovom da ja njega služim dok je živ, da ga djeca ne daju u dom… A nešto je zafrknuo s djecom… Kuku, šta će meni familija reći, svi hodže i hadžije, šta će mi reći, a kako drugačije da ostanem u Njemačkoj… Imam 50 godina, kad ću penziju zaraditi, a ovaj mi kaže prihvati,“ prisjeća se Hana.

„Ju, vidi njega kakav je, a on meni kaže ‘Imam svašta, nećeš se pokajati’, veli, a ja kažem šta ja imam od toga, osim papira, a on meni kaže ovako: ‘Oči u oči, interes moj, interes tvoj… Služi me dok sam živ, vjenčaću te, dam ti papire, daću ti sve što imam.’ Kažem mu ja, u Bosni kredit imam, čovjek mi da na ruke 5.000 i kaže idi u Bosnu i plati to, a meni kredit bio 3.000, dao mi dvije hiljade više,“ prisjeća se Hana.

„Niti je meni bilo do udaje, 50 godina imam, ne treba mi muškarac, šta da radim… ‘Ajde da iskoristim, da imam neku penziju, majci nije bilo pravo, a otac… Nije me se familija odrekla. Jesam li ga dovodila u Bosnu? Jesam, morala sam, dolazio u Bosnu zbog tih papira,“ veli Hana za YouTube kanal Auslenderi, koji bilježi priče i sudbine gastarbajtera iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije.

Šta su radili i kako su se sporazumijevali

„Nije mi bilo pravo, dolaziš u kuću kod Švabe, ne znaš jezik, ne poznaješ ga, prvo me bilo strah, imala sam svoju sobu, a uveče obavezno zaključam… Bio je težak, tamo su svi teški… Kaže on meni idi u mesnicu da kupim nešto gotovo za jelo, ja ne znam ništa… Komšija dolazio i njegova žena pomogli mi oko jezika, a on govori drugačije nego oni u Berlinu što pričaju čist njemački, sve nešto hš, hš… Šta me hašaš, mislim se.“

Starac od osamdeset i kusur godina za kojeg se udala imao je tri odrasla sina, a tek kad je umro kod notara je saznala da ima i četvrtog odnekud.

„Kad je on umro, sjeli smo za sto njegova djeca i ja i ja im kažem: Recite ako sam uzela nešto što ne pripada meni, nisu mi ništa uzeli… Iako je imao osamdeset i neku, dosta je bio pokretan, dosta smo putovali zajedno. Nisam mu bila rob, sve je čovjek sam radio, nisam ga ja kupala, on je sam sve to… Ja sam doručak, ručak, večeru, operem, opeglam, ali sam ga prvi put okupala kad je umro, a najveći sam strah oduvijek imala od mrtvaca… od mrtvih ljudi.“

Ispričala je i da su je nekoliko puta za ovih skoro deset godina prevarili i poslodavac i kasirka kolegica, ali ih je poslala na sud i to naplatila.

Koliku joj je penziju ostavio?

Čvrsto planira da se 2025. vrati kući u Bosnu jer sada ima penziju. Kada se na onu Švabinu doda i njena, biće to dosta. Kaže, 500 eura što joj je ostavio dovoljno joj je, njoj više ne treba, da ima da jede i pije i to je to. Inače, dodaje, u Njemačkoj imaš dvije penzije – ona ima njegovu i imaće svoju, a penzija će joj s godinama samo rasti.