Obraćanje dr. Denisa Bećirovića na sjednici Vijeća sigurnosti UN u New Yorku, povodom Izvještaja visokog predstavnika o situaciji u BiH

Gospodine predsjedniče,

prije svega, želim Vam uspješno predsjedavanjeVijećem sigurnosti Ujedinjenih nacija (UN) u ovim turbulentnim vremenima. Pozdravljam i sve uvažene ambasadore, kao i gospodina ChristianaSchmidta, visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, čiji izvještaj doprinosi sagledavanju trenutnih prilika u našoj državi.

Posebno naglašavam, visoki predstavnik je jedini ovlašten da podnosi izvještaj Vijeću sigurnosti UN-a.

To pravo unutar suverene države Bosne i Hercegovine nemaju entiteti niti drugi, niži nivoi vlasti. Zato su tzv. izvještaji koji dolaze iz entiteta Republika Srpska pravno neutemeljeni. Poveljom UN-a predviđeno je da se pred organima i tijelima UN-a obraćaju države. Jedini subjekt međunarodnog prava je nezavisna i suverena država Bosna i Hercegovina. 

Uvaženi predsjedavajući,

dozvolite mi da predstavim ključne probleme, izazove i opasnosti u Bosni i Hercegovini, kao i moguće pravce kretanja za prevazilaženjetrenutne krize. 

Obraćam Vam se u ime države Bosne i Hercegovine, čiji su milenijski historijski korijeni snažni i neraskidivi. 

U posljednjih dvadeset devet postdejtonskihgodina Bosna i Hercegovina je još jednom potvrdila svoju snagu i otpornost.

Uprkos brojnim blokadama, opstrukcijama i pritiscima, razvoj naše države je nastavljen,pokazujući i u ratu i u miru da uništenje Bosne i Hercegovine nije moguće.

Bosna i Hercegovina je punopravna članica UN-a, Vijeća Evrope i država koja se nalazi pred vratima Evropske unije (EU) i Sjevernoatlantskog saveza (NATO).

U martu ove godine napravljen je važan korak prema članstvu u Evropskoj uniji (EU). Evropsko vijeće je donijelo odluku o otvaranju pregovora EU sa Bosnom i Hercegovinom. To je ogromno ohrabrenje za građane naše zemlje. Koristim ovu priliku da izrazim zahvalnost EU i NATO-u za posvećenost i podršku Bosni i Hercegovini.

Svijet treba znati istinu. Ključni problemiBosne i Hercegovine nisu nastali u našoj državi, već izvan njenih granica.

To su utvrdili i najviši sudovi UN-a. Haški tribunal je prošle godine, u presudi čelnicima Državne bezbjednosti Srbije, definirao pravnu prirodu rata vođenog protiv Republike Bosne i Hercegovine.

Pravosnažnim presudama ovog suda UN-apotvrđeno je da u Bosni i Hercegovini nije bio građanski rat, već međunarodni oružani sukob.

Ove presude sudova UN-a imaju ogroman značaj jer govore šta je bio i ostao suštinski problem. To su pokušaji izvana da se naša država oslabi i uništi. To je esencija svih problema u Bosni i Hercegovini u zadnje četiri decenije.

U julu ove godine obilježavamo 29. godišnjicu genocida počinjenog nad Bošnjacima u i oko Srebrenice. 

To je strašno podsjećanje na nedavnu prošlost Bosne i Hercegovine, ali i opomena da moramo biti oprezni. Presude o počinjenom genocidu utvrdili su najviši sudovi UN-a. To je pravna činjenica.

Nažalost, čelnici entiteta Republika Srpska ne poštuju presude sudova UN-a. Štaviše, oni glorificiraju presuđene ratne zločince i poručuju da žele nastaviti politiku ratnih zločinaca. To se možeshvatiti kao prijetnja novim genocidom. 

Za čovječanstvo je važno da Generalna skupština UN-a usvoji rezoluciju o sjećanju i obilježavanju genocida u Srebrenici 1995.

Ova rezolucija ima ogroman značaj za širenje istine i svijesti o počinjenom genocidu nadBošnjacima. Ona je važan civilizacijski iskorak u borbi za istinu i pravdu.

Organi vlasti entiteta Republika Srpska ne poštuju cjelinu Daytonskog sporazuma i njegovih aneksa.

Oni selektivno tumače Daytonski sporazum ipodrivaju nezavisnost, suverenitet i državnost Bosne i Hercegovine. Takvom neodgovornompolitikom ugrožavaju mir i stabilnost.

Posljednji izvještaj visokog predstavnika to naglašava.

U toku je opasan udar na ustavni poredak i Daytonski sporazum. Mir i stabilnost Bosne i Hercegovine ozbiljno ugrožava antidejtonska politika organa entiteta Republika Srpska. Onigodinama pokušavaju pravnim nasiljem promijeniti temeljne odredbe Daytonskogsporazuma. 

Dvije ključne institucije Daytonskogsporazuma su otvoreno napadnute: Ured visokog predstavnika i Ustavni sud BiH. 

Organi entiteta Republika Srpska pokušavaju blokirati ove dvije institucije. Oni ne kriju da želepostati vrhovni tumači Daytonskog sporazuma. To je pokušaj unilateralne destrukcije ovog međunarodnog sporazuma.

Međunarodna zajednica ima jasno definiranu obavezu i odgovornost u Bosni i Hercegovini.

Ona ima sve potrebne instrumente, uključujući i izvršne ovlasti, da garantira mir i stabilnost. Visoki predstavnici su, u prvoj postdejtonskoj deceniji,odlučnim i opravdanim intervencijama pomogli građanima Bosne i Hercegovine da žive u miru. Tim odlukama nije ugrožen suverenitet Bosne i Hercegovine, već je očuvan mir. 

Zato je od esencijalne važnosti ojačati instituciju visokog predstavnika.

Odluke visokog predstavnika moraju se implementirati na cijeloj državnoj teritoriji Bosne i Hercegovine. To se mora osigurati de iure i de facto.

Organi vlasti entiteta Republika Srpska zagovaraju opasne obmane.

Prva obmana političkih lidera entiteta Republika Srpska se odnosi na suverenitet. Ne postoji suverenitet entiteta unutar suverene države, već isključivo suverenitet države Bosne i Hercegovine. Dozvolite mi da podvučem, suverenitet se u Daytonskom sporazumu spominje devet puta iisključivo se odnosi na državu Bosnu i Hercegovinu. 

Druga obmana odnosi se na pitanje kontinuiteta. To je precizno riješeno u članu 1. Ustava BiH. Kontinuitet ima samo Bosna i Hercegovina. Entiteti u državi postoje tek od potpisivanja Daytonskog sporazuma. 

Treća obmana organa vlasti entiteta Republika Srpska odnosi se na pitanje rješavanja ustavnih sporova. Njih ne mogu rješavati entiteti. Ustavom BiH je propisano da je to nadležnost Ustavnog suda BiH i da su njegove odluke konačne i obavezujuće.

Četvrta obmana odnosi se na konačno tumačenjeDaytonskog sporazuma. To je riješeno Aneksom 10 Daytonskog sporazuma i ta uloga je dodijeljena visokom predstavniku.

Peta obmana odnosi se na pokušaj antidejtonskog predstavljanja susjedne Srbije kao garanta Daytonskog sporazuma. Srbija nije garant ovog sporazuma, već jedna od tri strane.

Bosna i Hercegovina je miroljubiva država,opredijeljena za jačanje regionalne saradnje.

Mi želimo dobre odnose sa našim susjedima, na temelju međusobnog uvažavanja i poštovanja. Zato aktivno učestvujemo u nizu regionalnih inicijativa, s ciljem unapređenja saradnje u regiji.

Nažalost, u susjedstvu imamo intenzivnumilitarizaciju. Zato želim naglasiti da je veoma važno da se očuva balans vojnih snaga u regiji, onako kako je to utvrđeno Aneksom 1-B Daytonskog sporazuma.

Za mir u Bosni i Hercegovini važno je da Vijeće sigurnosti UN-a u novembru 2024. produži mandat misiji Althea.

Prisustvo EUFOR-a je važno za očuvanje mira i stabilnosti. To se posebno odnosi na zaštitu povratnika u entitetu Republika Srpska, koji su izloženi brojnim napadima. 

Budućnost naše države je povezana s implementacijom presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Presude nalažu Bosni i Hercegovini izmjenu cjelokupne političke paradigme i njeno usklađivanje s demokratskim standardima. Bosnai Hercegovina je obavezna da osigura individualna prava građana, a ne samo kolektivna prava naroda.

Posebno je važno naglasiti pravnu činjenicuda državna imovina pripada državi Bosni i Hercegovini.

Član 1. Ustava BiH definira da je država Bosna i Hercegovina jedina nasljednica Republike Bosne i Hercegovine, što uključuje i kontinuitet vlasništva nad državnom imovinom.

Također, Bosna i Hercegovina je vlasnica imovine koja joj pripada na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije. Ovim međunarodnim multilateralnim ugovorom utvrđena je suverena jednakost Bosne i Hercegovine i drugih država nasljednica bivše Jugoslavije. Prema načelu pacta sunt servanda,sve države nasljednice, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, sporazum moraju poštovati i izvršavati. U ovom međunarodnom sporazumuentiteti se ni ne spominju.

Vlasništvo Bosne i Hercegovine nad državnom imovinom potvrđeno je i konačnim i obavezujućimpresudama Ustavnog suda BiH. Dakle, argumentacija Bosne i Hercegovine bazirana je na međunarodnom i nacionalnom pravu.

Ne zaboravimo, jedan od ključnih zahtjevatadašnjeg predsjednika Srbije Slobodana Miloševića u Daytonu bio je da podijeli državnu imovinu između entiteta. 

Milošević nije postigao taj cilj u Daytonu. Danas bi neki političari iz entiteta Republika Srpska željeli da u miru dobiju ono što Milošević nije dobio za vrijeme agresije. Međunarodna zajednica to ne smije dozvoliti.

Posebno treba upozoriti na opasnost politikekoja zagovara promjene državnih granica u Jugoistočnoj Evropi.

Predsjednik entiteta Republika Srpska javno zagovara ujedinjenje Srbije, entiteta Republika Srpska i Crne Gore. Dakle, on direktno poziva nauništenje nekoliko država članica Ujedinjenih nacija. To je ozbiljna prijetnja evropskom miru i članicama UN-a. 

Na kraju, u ime građana Bosne i Hercegovine iskreno se zahvaljujem prijateljima naše države.

Mi nismo zaboravili pomoć koju smo dobili od mnogih zemalja članica UN-a. Bosna i Hercegovina to cijeni i ne zaboravlja.

Zato vas pozivam da zajedno čuvamo mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini i regiji. Uvjeren sam da je to interes i Bosne i Hercegovine i UN-a.

Hvala na pažnji!