Rodile šljive, bit će belaja: Biće razbijenih glava, rastavljenih brakova, uplakane djece…

Rodile šljive . Drago mi, a i nije, jer odoše onamo kud ne treba, u kacu, gluho bilo. Biće belaja. Hoće! Biće puno razbijenih glava, rastavljenih brakova, uplakane djece..

Žalosno. A žalosno je i to što u našim selima, il’ ima jedna pušnica, il’ nema. A za rakiju kaca, buradi i ostalog suđa koliko hoćete. U jednom džema’atu zasjeo džamijski odbor sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda: Prodaja šljiva iz harema. Poslije “konstruktivne” diskusije donesen je zaključak: Da ne bi šljive propale, prodati ih. Istina, jedan se stari adžo usprotivio znajući da šljive odoše u rakiju, ali… Ipak da bi umirili svoju savjest neko predloži da im ef. kaže koju po tom pitanju.

Naš svijet bilo šta da radi, teško bez alkohola ne radi. Sobhet bez hodže može, ali bez alkohola ne može.

Imam reče: “Il’ je bolje da propadnete vi, il’ šljive?”

“Kako mi, upitaše?”

“Pa, ako prodate šljive u rakiju propadoste vi, a ako ne prodate, propadoše šljive, pa izaberite.” Još im spomenu hadis u kojem je Poslanik prokleo deset osoba u vezi alkohola, i ipak odlučiše, iako nisu baš svi bili zadovoljni sa imamovim tumačenjem, da je bolje da propadnu šljive, nego oni.

Kaže se da se čovjek svojim radom i ibadetom može popeti na stepen meleka, a dok opet svojim neradom i griješenjem može pasti na stepen životinje. E sad, onaj što se valja pijan po jarku da čovjek nije to znam, a šta je, ne znam, jer razuman to sebi neće dozvoliti.

Ušao ja neki dan u jednom džema’atu u prodavnicu kad čovjek nešto krije.

Šta to kriješ, ja ću?

“Piva hodža, piva”!

“Što je kriješ, ne pijem ja pivu. Neću ti je oteti”, velim kroz smijeh.

A on, eto, k’o biva, iz poštovanja krije od mene, a ne krije od Onoga što sve vidi, sve čuje i sve zna.

“Ma de hodža, i rakija je od šljive, on će, da bi se k’o opravdao.”

“Jest, kažem mu ja. I balega je od krave pa što jedeš mlijeko, sir i kajmak, što ne jedeš balegu”?

Da će me poslušati u to čisto sumnjam. Naš svijet bilo šta da radi, teško bez alkohola ne radi. Sobhet bez hodže može, ali bez alkohola ne može. Alkohol je najveća zaraza našega doba, a uživaocima alkohola ponekad i zakon ide naruku, pa se kaže: Olakšavajuća okolnost za dotičnog jer je to i to uradio u pijanom stanju. Za mene bi to bila otežavajuća okolnost jer: “Što trijezan misli, pijan govori i radi.”

Da je alkohol uzrok svih nesreća, pa i saobraćajnih, u većini slučajeva, to je činjenica. Deviza: Kad piješ ne vozi, a kad voziš ne pij, za mene nije ispravna. Moja deviza je ovakva: “Kad ne piješ, vozi, a kad voziš, ne pij.”

Umjesto stacionara za liječenje od alkoholizma pravimo pušnice (sušionice) za šljive. Hem je kompot od šljiva zdrav, hem sladak, hem koristan.

I još nešto Bošnjo: “U svakog na čelu piše: Prije upotrebe promućkaj, tj. stavi prst na čelo i razmisli, jer kad te tresne šljivova grana po glavi, kasno je. Znam da ne voliš čitati, ali ako ti drugi budu čitali, lošu ćeš zadaću napisati. Pa izaberi.

Autor: Redžo Fehrić

preporod.com