Gledao mi je pravo u oči, duboko udahnuo i rekao: “Reci mami da se nisam patio”

“Otac mi je umro od gladi u Srebenici 1993. Još mlađi brat Hajro ubijen je ujutro 12. jula 1995. Njega sam mogao samo preokrenuti na leđa i ostaviti u šumi.

Brata Hasiba sam držao za ruku sve do prolaska Liplja (Zvornik). Tamo je Hasib ranjen. Uspio sam ga donijeti do Baljkovice, jer sam prethodno obećao majci da će njih dvojica živi izaći ako ja ne izađem. Snosim ga ranjenog u jedan potok.

Tamo su doktorica Fatima i Ilijaz Pilav pokušali njegova crijeva vratiti u stomak. Kvasio sam mu usne vodom. On je bio zadovoljan. Nakon toga sam ga iznio na jedan proplanak. On će mi tražiti da njegovu glavu spustim u svoje krilo. Rekao mi je dvije rečenice sa kojim se i budim i liježem.

Rekao je da mu je žao što neće vidjeti mog sina. Gledao mi je pravo u oči, duboko udahnuo i rekao – reci mami da se nisam patio.

Nakon što je umro mnogi su mi savjetovali da ga tu zakopam. Međutim, ja sam majci obećao da će dvojica doći. Komšije su mi pomogle da njegovo tijelo nosim dalje. I prenijeli smo ga. Na taj način smo izašli nas dvojica” Hasan Hasanović za Istraga sedmice na Hayatu.

“Otac mi je umro od gladi u Srebenici 1993. Još mlađi brat Hajro ubijen je ujutro 12. jula 1995. Njega sam mogao samo preokrenuti na leđa i ostaviti u šumi. Brata Hasiba sam držao za ruku sve do prolaska Liplja (Zvornik). Tamo je Hasib ranjen. Uspio sam ga donijeti do Baljkovice,… pic.twitter.com/05mf43Hadj

— Istraga.ba (@IstragaB) July 10, 2023