“Krećem iz Zenice, i na ulazu kod naplatnih stariji čovejk štopa, što baš ja da stanem…”

Zanimljiv tekst objavljen je na Facebook-u, koji ovim putem prenosimo u cijelosti:

Krećem iz Zenice za Sarajevo autoputem i na ulazu kod naplatnih kućica stariji čovjek štopa.

Kontam petak, ja sām u autu.. sevap je.. otvaram prozor i stajem. Rekoh mu: dokle’ ljudino? Kaže onako tihim, djelimično istrošenim glasom, Sarajevo.

Rekoh mu, hajde.

Naziva selam, i u priču nas dvojica.. čeka 2h već..

Od toliko auta, ti mi stade.

Kćerka ide u školu, hanuma kući nema šta da skuha, meni 65 godina. Nevoljom natjeran krenuo da vidim ima li išta posla da zaradim 20, 30KM, eto onako za nekih namirnica..

Nazovem jednog ahbaba koji ima firmu, i ispričam situaciju.

Kaže on, neka dođe danas u firmu poslije džume.

Pošto je dedo i bolestan, kičma ga boli, nije za posla kojim se bavi ova firma.

Kaže ahbab, imao sam nešto zekata, pa sam njemu dao (kasnije saznam da je taj iznos, oko dvije prosječne plate) dok se ne snađe. I tako se završi dan u kojem je bio cilj 20, 30KM.

Što baš ja da stanem? Pa kontam, niko ničiju nafaku ne može pojesti.

Preuzeto