Imao 128 kilograma i jeo 40 ćevapa za ručak: Čuvenom muzičaru je mama vezala pertle

Jedan od najpoznatijih harmonikaša na ovim prostorima Aleksandar Sofronijević, važi za jednog od zgodnijih frajera na estradi, međutim, nije tako uvijek bilo.

Aleksandar Sofronijević koji je nakon sedam godina, prekinuo saradnju sa Grandom, a zatim i raskinuo dugoodišnju vezu i vjeridbu sa Sanjom Ćulibrk, godinama je vodio borbu sa viškom kilograma. Kako je ispričao, najveći motiv da smrša bilo je to što nije mogao da funkcioniše kada je posao u pitanju.

“Imao sam 128 kilograma, nisam mogao da se savijem da zavežem pertle, mama mi je zapertlala. To je bilo neke 2008. godine, a sada variram između 88 i 90 kila, znači oko 42 kilograma sam smršao. Sad zamislite harmoniku od 13 kilograma i ta kilaža tada i ne znam koliko bi u mom poslu mogao da izdržim. Ko zna da li bih dobio šećer i da i bi mi srce izdržalo. Moja energija i moj mozak su drugačiji sada, mnogo bolje sviram, sve mi je lakše, bolja koncentracija”, priznao je Sofra koji je ispričao kako je došlo do toga da se toliko ugojio, da je doveo svoje zdravlje u rizik.

“Volim da jedem, gurman sam po prirodi na mamu. Moja mama je sa Divčibara i tamo se strašno dobro jede, i od malena baš dobro jedem. Imao sam taj bend Prestiž i imao sam te večernje svirke gdje se svira do 3, 4 ujutru, praviš super zabavu i ogromne pazare, i onda se dosta i pilo, ja konkretno votku neku, a poslije toga ideš na pljeskavicu, ogromnu picu ili palačinku na metar”, ispričao je on i dodao:

“I sad kombinacija, mnogo jedeš, ne treniraš, malo spavaš, i konstantni alkohol, i stalno stres i frka, upisujem fakultet, i došao sam do tačke da sam stalno jeo. Sjećam se da sam sam mogao da pojedem jedno pile, veliko pile, a jednom sam pojeo 40 ćevapa i meni je to bilo normalno”.

Proces mršavljenja je za njega bio dugotrajan i nimalo lak. Kako kaže, sa ove tačke gledišta, nikada ne bi mogao da se vrati u to stanje – 

“Vidio sam koliko je loše biti gojazan, koliko ne možeš ništa. To je jedna disfunkcionalnost duše, tijela i mozga. Najbitnija je istrajnost, prvo ide taj mali, prvi korak, a onda jedan po jedan naredni”, objasnio je on u emisiji RTS ordinacija i zaključio: 

“Krenuo sam po malo da topim to salo 2008. godina, pravio sam i ja greške, i sve do 2018. nisam znao kako i šta da kombinujem pravilno i tek tada sam shvatio da ti ne treba uopšte puno hrane da bi bio sit, i da je hrana zapravo naše gorivo”.

(Express/Mondo)