Nauka i pol: Zašto su žene oštećene zbog neobjektivnosti u istraživanjima

Uvijek mislimo da je nauka univerzalna, ali na nju ipak utiče ljudska subjektivnost, što može da šteti ženama, ugroženim rasama i ljudima koji žive u siromašnim zemljama.

Nauku smatramo objektivnom – činjeničnim zaključcima zasnovanim na istraživanju, eksperimentima i statistikama.

Ali naučne eksperimente osmišljavaju ljudi, koji su subjektivni.

To je dovelo do „trajne pristrasnosti” u nauci, sa posledicama u stvarnom životu za ljude, prema doktorki Lilijan Hant koja je vodeća stručnjakinja za jednakost, raznolikost i inkluziju u globalnoj dobrotvornoj organizaciji Wellcome Trust.

Ovde ćemo pogledati kako pristrasnost u nauci može da utiče na vas – u zavisnosti od vašeg pola, rase ili mesta gde živite.

Istraživanja sugerišu da, ako ste muškarac, veća je verovatnoća da ćete doživeti saobraćajnu nesreću nego žena.

Ali ako je žena umešana, veća je verovatnoća da će biti zarobljena, prema nedavnoj studiji u Velikoj Britaniji.

Lekari Univerzitetske bolnice Plimut analizirali su podatke za više od 70.000 preživelih u saobraćajnim nesrećama primljenih u traumatske centre u Velikoj Britaniji između 2012. i 2019. godine.

Iako su muškarci češće bili uključeni u nesreće, otkrili su da su žene zarobljene u 16 odsto slučajeva u poređenju sa 9 odsto među muškarcima.

Doktorka Loren Viks, jedna od koautorki studije, rekla je da je deo problema u tome što su lutke koje se koriste u simuliranju bezbednosti automobila i dalje napravljene po dimenzijama muškaraca i ne uzimaju u obzir ženska tela.

„Na primer, žene imaju mnogo veću stopu povreda karlice i teže je izvući se iz automobila ako ste slomili karlicu”, rekla je Viksova.

„Znamo da su karlice žena, čak i s obzirom na visinu i težinu, mnogo šire od muških, tako da su lutke za simuliranje sudara koje se koriste za simulaciju nesreće više nalik dvanaestogodišnjoj pretpubertetskoj devojčici, nego odrasloj ženi.”

Udžbenici koji se koriste za podučavanje studenata medicine o kožnim bolestima širom sveta dugo su ignorisali obojene ljude.

Malon Mukvende je bio toliko frustriran ovim da je pripremio priručnik kliničkih znakova za crne i smeđe ljude pod nazivom Mind The Gap 2020.

U to vreme, crni britanski student medicine je tvitovao: „Trenutno postoji pristrasnost bele kože u medicinskom podučavanju, ostavljajući mene i druge otuđene. Od vitalnog je značaja da, kao budući medicinski profesionalci, budemo svesni ovih razlika tako da briga o pacijentima ne bude ugrožena”.

Isto tako, tehnologija koja se široko koristi za istraživanje mozga ne funkcioniše dobro sa pletenicama, uvojcima i grubom kosom, što učinkovito diskriminiše ljude afričkog porekla.

Naučnici iz laboratorije Grover na Univerzitetu Kalifornije (kao što je prikazano u gornjem tvitu) su sada razvili novu tehniku za borbu protiv ovog problema.

Ali ovi primeri su se pojavili tek u poslednjih nekoliko godina.

Studenti anatomije nastavljaju da uče o ženskim telima gledajući 3D kompjuterske modele zasnovane na belom muškom telu.

Elsevje, kompanija za istraživanje zdravlja, pokušava to da promeni i zato je objavila prvi ženski 3D anatomski model u aprilu 2022.

„Ranije je nastava anatomije uvek bila zasnovana na muškoj formi, a zatim su se dodavale razlike kod žena, kao čudna vrsta dodatka”, rekla je Kler Smit, profesorka anatomije na Medicinskoj školi u Brajtonu i Saseksu, gde se koristi novi model.

„Ženski skelet je malo vitkiji po prirodi. Neverovatno je videti sve zaista zamršene detalje ženske karlice. To nije samo materica zaglavljena u muškoj karlici.”

Studentkinja medicine Jasmin rekla je da novi model „pravi ogromnu razliku jer žene nisu samo ona vrsta malih muškaraca kakvim ih udžbenici medicine obično predstavljaju”.

Doktorka Hant tvrdi da je razlog za pristrasnost u nauci koja nepravedno utiče na žene to što je „žensko zdravlje stalno nedovoljno finansirano i proučavano”.

„Postoje mnoga istraživanja o zdravstvenim problemima žena, oko majčinstva, menstrualnog zdravlja – stvari koje su dugo zanemarene”, objašnjava doktorka Hant.

Ona veruje da razlozi leže u moći i novcu.

„U osnovi se radi o tome ko kontroliše istraživanje i ko ima novca da radi posao. Dakle, šta oni misle da su prioriteti?”

Pandemija kovida bila je primer kako su naučni podaci iz nekoliko zemalja uticali na odluke svih, tvrdi doktorka Hant.

Odluke o politici su ekstrapolirane i primenjene svuda, sa različitim koristima i troškovima.

VEIRD je akronim koji se koristi u debati i odnosi se na zapadna, obrazovana, industrijalizovana, bogata i demokratska društva. Oni čine manje od 12 odsto svetske populacije, ali predstavljaju čak 80 odsto učesnika naučnih studija.

„To su zemlje koje imaju novca da ulažu u istraživanja i često vode istraživačke programe, odlučuju šta je važno i šta treba proučiti i šta je na vrhu liste”, kaže Hantova.

„Odluke o politici su se donosile na osnovu ideje da ste određeni tip osobe. Ako imate određenu vrstu zdravlja, možda je u redu držati se podalje jedno od drugog ili je samo nošenje maske u redu. Ali onima koji su imali druga zdravstvena stanja to nije bilo u redu.”

„Ideja da ste upravo ostali u svom domaćinstvu je za neke ljude u redu, ali oni koji su imali nezdrava domaćinstva ili su imali probleme kod kuće ili su živeli u skučenim uslovima, to će verovatno pogoršati situaciju.”

„Dakle, sve ove političke preporuke, ove odluke, ove ideje moraju proizaći iz istraživanja koje uključuje sve. U suprotnom, oni će pomoći veoma maloj grupi ljudi i povrediti mnogo više.”

Povrh toga, zahtevi za transport i skladištenje za neke od naprednijih iRNK vakcina, koje se moraju držati na veoma niskim temperaturama, ogolile su dalje izazove pokušaja da se nauka učini univerzalnom.

„Tada smo videli probleme oko toga da li se sama vakcina dovoljno dugo održava na odgovarajućoj temperaturi, kako bi mogla da stigne do zajednica. Da ste uradili istraživanje vakcine u toj zajednici, na toj geografiji, već biste se pozabavili tim problemima”, kaže doktorka Hant.

Na kraju, doktorka Hant kaže da problem pristrasnosti u nauci, bilo da se radi o rodnoj, rasnoj ili klasnoj pristrasnosti, zahteva da se više bavimo „demokratizacijom nauke”, kako ona to kaže.

Jedan od načina je da se pruži podrška i mogućnost ambicioznim istraživačima iz različitih sredina da postanu naučnici.

„Uvek donosite svoja iskustva, dajete prioritet onome što mislite da je važno, to (utiče) na to kako doživljavate stvari”, kaže Hantova.

„Ne možete forsirati ove prirodne stvari, tako da morate imati različite ljude uključene u istraživanje jer tako dobijate nove ideje.”

Drugi način za „demokratizaciju nauke” je uslovljavanje finansiranja ispunjavanjem određenih zahteva za raznovrsnost. Nacionalna naučna tela u nekoliko zemalja to već rade, ali je rezultat „jako mešovit”, kaže Hantova.

„Globalno postoji veoma malo doslednosti u pogledu ispravnog načina da se ovo uradi. Počinjemo da uviđamo da se to sve više primećuje”, kaže doktorka Hant.

Ona veruje da industrija treba da napravi korak unazad kako bi se izborila sa problemom pristrasnosti u nauci.

„Radili smo stvari decenijama, čak i stotinama godina, ali da li to funkcioniše za sve? Ako ne, moramo svi zajedno da to promenimo.”

Oslobođenje