Nobelovac Stiglitz istakao tri razloga zbog kojih smatra da bi rast kamate mogao pogoršati inflaciju

Ekonomista Joseph Stiglitz, koji je i dobitnik Nobelove nagrade, je istakao tri razloga zbog kojih smatra da će se nastavkom rasta kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama pogoršati inflacija.

U razgovoru za američku televizijsku kuću CNBC izjavio je da mu je zabrinjavajuće to ako taj rast bude previsok, prebrz i ako bude dugo trajao. Stiglitz, koji je učesnik italijanskog ekonomskog Foruma Ambrosetti, smatra da je potrebno, kako je izjavio, prilagoditi politiku skoro nulte ili nulte kamatne stope koja je preovladavala 2008., kada je bila recesija.

Istakao je tri razloga zbog kojih smatra da bi Centralna banka SAD-a (FED) mogla podstaći inflaciju rastom kamatnih stopa. Prvi je taj što je mišljenja da su najveći uzroci inflacije u poremećajima u tržišnoj ponudi, koji dovode do viših cijena nafte, hrane, pa čak i do nestašica hrane za bebe, što se nedavno desilo u SAD-u.

“Da li će rast kamatnih stopa dovesti do toga da bude više nafte, ali po nižoj cijeni? Da li će rast kamatnih stopa dovesti do toga da bude više hrane, ali po nižoj cijeni? Očigledno je da neće. Zapravo, rizik je da će to dovesti do pogoršanja situacije. Zašto? Ono što treba da uradimo jeste da investiramo na način kako bismo se oslobodili problema na strani ponude, a koji stvaraju takav haos u našoj ekonomiji”, rekao je za CNBC.

Drugi razlog zbog kojeg smatra da bi rast kamatnih stopa u SAD-u mogao pogoršati inflaciju jeste taj što je za Stiglitza činjenica da su marže za velike korporacije rasle zajedno s njihovim ulaznim troškovima.

“Dakle, rast kamatnih stopa na nekonkurentnim tržištima može uzrokovati još višu inflaciju”, dodaje.

Treći razlog zbog kojeg smatra da bi rast kamatnih stopa mogao dodatno pogoršati inflaciju jeste cijena stanarina, a što je važan segment inflacije. Podsjetio je da rast kamatnih stopa odražava i na stanarine.

Stiglitz je profesor na Univerzitetu Columbia te je autor knjiga “Cijena nejednakosti (The Price of Inequality)” i “Globalizacija i njena nezadovoljstva (Globalization and Its Discontents)”.