Tužna BiH: Hoćemo ove godine ići na more?” “Ne znam mila, još jedan kredit teško ćemo isplatiti

Realna slika današnjeg stanovništva, tuga, čemer i jad.

Piše: Dražan Pejaković

10 u glavu❗

1. “Pošto su Vam ove jagode ?”
“Za tebe ljepotice 7 km”
“A pošto su inače?”
“A inače su isto 7 km”
“Ništa, dajte mi pola kilograma, za djecu” (prebira po novčaniku, vadi 3.5 km, u novčaniku ostaje još neka sića, za autobusku kartu)

2. “Hoćemo ove godine ići na more?”
“Ne znam mila, još jedan kredit teško ćemo isplatiti”
“Ali nismo bili ni prošle godine”
“Znam, ali prošle godine smo vraćali kredit zato što smo preprošle godine išli”
“Mislila sam možda da idemo krajem maja, tada je najjeftinije”
“Znam, ali i za to nam treba minimum hiljadu eura, i to pod uslovom da idemo busom. A ti prva mrziš buseve, a možeš misliti kako će biti djeci”
“U pravu si. Oboje radimo, pocrkasmo, niti se mi viđamo, niti djecu viđamo!
Jebote, kad ćemo da živimo više ko ljudi?!”
(Zagrljeni, ćutke, proveravaju svaku ćeliju mozga, ne bi li se dosetili još nekog načina da ipak odu na ljetovanje)

3. “Kaži dragička”
“Dragička”
“Istekla nam je registracija za auto. Nisam ni gledala, danas me zaustavila policija. Pisali mi prijavu. Juče istekla.” (obara glavu, trudeći se da ne zaplače)
(Isprva bijesan, ali kako sat otkucava, sve više žalostan, grli je) “Ne sekiraj se, uzećemo dozvoljeni minus”

4. “Treba kupiti nove knjige za školu, i za njih dvije po nove patike”
“Odakle?! Jebote, stalno nešto treba!! Radim kao konj! Nikada vam nije dosta! Jel mogu te knjige da budu polovne, majku mu pa završismo i mi škole, pa smo nasljeđivali knjige!”
“Promijenjen je izdavač ove godine, a kako čuh, menjali su i nešto u programu”
“Znači opet nove knjige.
Pa jebem ti i život i državu i kad sam se oženio! Dokle ću više da robujem svima?! A ni pristojan ručak, od ovog što zaradim ne mogu da pojedem! Kad si spremila neki fini ručak, samo neki bućkuriši?!”
(Krijući suze, odlazi u kupatilo. Prebira po neseseru za šminku i iz pregrade vadi 10km.
Ostavila ih je sa strane da kupi nešto šminke, jer sve je prazno. Jebeš šminku, misli, ko me i gleda. Kupiće sutra mesa, pa će ispeći…)

5. “Trudna sam”
“Auh… Pa kako jebote, pazili smo!”
“Pa očigledno nismo!”
“Pa dobro šta je tu je. Gdje ima za dvoje, biće i za troje”
“Gdje će biti? Znaš koliko dijete košta? Plus neću moći raditi, a porodiljsko plaćaju svake prestupne godine. Mislila sam da abortiram”
“Nemoj.”
“Šta nemoj, koliko se već mučimo, treba da rodim još jednog roba?!”
(stiska zube i pesnice, pokušavajući da iskontroliše bijes, jer on joj je za sve kriv, a i sama je svjesna da nije)

6. “Mama, mama, mama, mama, jel možemo da dobijemo po kinder jaje?”
“Ostavi to, koliko puta sam vam rekla da ništa ne dirate u prodavnici?! Ne može danas”
“Ali mama, bile smo jako dobre. Jel možemo molim te”
(prebira po novčaniku, shvata da nema odakle da im kupi)
“Ne može kinder jaje rekla sam (pokušava da održi autoritet, a knedla joj u grlu)”
“Ali maaaammmaaaa, molim te”
“Evo uzmite po lizalicu i ako ne prekinete odmah, ni od lizalice nema ništa” (deca se smješkaju, daj šta daš. Majka je upravo dobila dvije nove bore.
Jednu na čelu, jednu na srcu)

7. Ubili ste ljubav neimaštinom

8. Ubili ste dom i sigurnost, bijedom i besparicom

9. Upropastili ste djetinjstva, a mnoga i zatrli

10. Vječito poniženi, obespravljeni, dužni do groba…

DOKLE?

#NA