Biljana Srbljanović o agoniji koju je prošla zbog istine o 11. julu: Kleli su me zbog rečenice “Srebrenica je naša sramota, sjećanje naša obaveza”

Biljana Srbljanović, srbijanska dramska književnica, u emisiji „Crveni karton“ na Kurir TV prisjetila se agonije kroz koju je prošlo zbog toga što je rekla istinu o Srebrenici i 11. julu.

– Ja se sjećam trenutka kada sam počela… Tada je internet postao nešto. Pisala sam blog na B92 i jedan od prvih bio je “11. je juli”, 2004. ili 2005. i ja napišem: “Srebrenica je naša sramota. Sjećanje je naša obaveza.” Od tog trenutka nadalje, to što sam ja prošla tog dana, ja to u životu nisam vidjela. Prvi put se suočavaš s komentarima čitalaca, sad ti je smiješno, ali ti vidiš stotine ljudi koji ti pišu kletve, ono najgore. Ti misliš to su živi ljudi oko tebe, užasno je čudno, zbog te dvije rečenice – kazala je između ostalog Biljanović.

U istoj emisiji Srbljanović je govorila i o balkanskom krvniku Slobodanu Miloševiću te se prisjetila momenta kada joj je javljeno da je preminuo u zatvoru u Hagu.

Na konstataciju voditelja da je Milošević umro “u zatvoru kao pas”, Biljana je rekla da smatra da nije loše završio svoj život.

– Umro si u zatvoru jer si se za***avao sa lijekovima. I kockao si se, cijeli život je bio kockar, drndao je… Probao je da skreće pažnju na sebe, kao jedna nedovršena ličnost, nezrela i nekompletna, kad je izolovan. Kada je on umro, vraćala sam se iz Kenije u Francusku. Javi mi moja drugarica da je umro. Sjećam se, s bovšim mužem se vraćam kolima, on je znao srpski. Ja to izgovorim i, onako, osmijeh neki, i počnem da plačem. Toliko sam se rasplakala i rekla sam da li je moguće da je sve ovo bilo zbog toga i sad na kraju – to. Nema ni kazne, ni završetka suđenja, ni katarze, ni pravde, ni ništa – rekla je Srbljanović.

Avaz