Dr Žujović: Da li je „saharska kiša“ opasna za pluća

Poznati pulmolog Dejan Žujović otkriva treba li da se brinemo.

Automobili, ali i praktično sve drugo oko nas danas je bilo prekriveno nekakvom prašinom, za koju pojedini kažu da je takozvana saharska kiša. Prizor nikako nije prijatan, posebno nakon vijest da je u pitanju prljava kiša usled peska koji je vjetar navodno doneo iz Sahare. Treba li da se zbog svega toga brinemo za pluća, za Novu priča pulmolog dr Dejan Žujović.

„Ova pojava ne bi trebalo da bude mnogo opasna za pluća jer čestice praktično ne lebde u vazduhu, već sa kapima kiše padaju iz oblaka na površine oko nas. Ali postoji osnovana sumnja da li je to zaista takozvana saharska kiša kako nam govore. Prilično je sumnjivo što se uglavnom javila u široj okolini Beograda, a nema je, recimo, u nekim područjima u regionu gdje bi bilo logičnije da se pojavi. Vrlo je moguće da je sve od zagađenja iz velikih fabrika u Srbiji“, kaže dr Dejan Žujović, a to je onda svakako opasno.

Uz tu prljavu kišu, odakle god da dolazi, dr Žujović ističe još jednu brigu.

„Ako bi se pokazalo da su u pitanju takozvane kisele kiše, to bi bilo vrlo opasno za našu vegetaciju jer bi se u tom slučaju zatrovala. Ali mi nažalost ne znamo zapravo jesu ili nisu kisele.“

U svemu stoji i stalni problem zagađenog vazduha. Ovog dana, posebno jutros, u mnogim mjestima u Srbiji kao da nije ni svanulo. S jedne strane, sve je bilo prekriveno pomenutom prašinom, a s druge, smog je bio tako jak da se jedva disalo. Mnoge lokacije u našoj zemlji bile su crvene. A to bez sumnje nije dobro.

„S jedne strane, zbog ogromnog zagađenja su moguće kratkoročne posledice po zravlje. Tu je bronhitis, kao i pogoršanje hroničnih bolesti pluća, poput astme. Međutim, osim toga, moguća je veća pojava infarkta i moždanog udara u tim danima većeg zagađenja. Tada i otprilike ljudi 30 odsto češće završavaju u koronarnim jedinicama u bolnicama.“

S druge strane, otrovi u vazduhu nas truju na duže staze, što dolazi na naplatu kasnije, s godinama, i to vrlo skupo.

„To je svakako veći broj karcinoma pluća, po kom inače prednjačimo u Evropi. A otprilike svaki deseti karcinom pluća kod nas je od posledica zagađenja. Takođe, svako osmo dete koje oboli od astme obolelo je zbog nezdravog vazduha“, napominje doktor Žujović.

Na sve to, Gradski zavod za javno zdravlje saopštio je danas da je u Beogradu, zbog saharskog peska, došlo do naglog porasta koncentracije suspendovanih čestica PM10 i da je to indeks kvaliteta vazduha svrstalo u kategoriju „jako zagađen“.