Dala sam otkaz – Neću da radim za 250 eura i hoću da me podržite sad!

Građani su često primorani da rade za plate od 250 – 350 eura, od čega je teško platiti samo kiriju i račune. Do kraja mjeseca se živi od presipanja iz šupljeg u prazno, kredita i dozvoljenih minusa.

Na Tviteru je jedna mama objavila da je dala otkaz jer ne želi da radi za 250 eura i zatražila podršku svojih pratilaca.

Dala sam otkaz. Neću da radim za 250 evra. I hoću da me podržite sad.

— Bojana Devojački (@Bojana81366930) February 9, 2022

Dobila je ovakve odgovore…

“Danas je 250 eura smiješan novac i od toga ne može da se živi normalno ni 2 nedelje, možda max.10 dana.Podrška!”

“Nema većeg bogatstva od davanja otkaza. To će vam se vraćati 1000h u budućnosti, da vas podsjeti da ste slobodna, pametna i jaka žena. Nek se nose kreteni i halapljivi ološ koji bi kevu prodao za 100 jura.”

“Divno ste to rekli i hvala vam . Ja sam dala otkaz prije 15 godina u banci i cijelog života me okolina osuđuje . A ja sam se oslobodila robije. Nisam znala da ima još ovakvih mišljenja .”

“Sve manje će biti spremnih na tako nešto. Sa cenama koje rastu svakoga dana takva plata ne obezbeđuje ni minimum egzistencije i neće više niko da radi za nešto što se ni teorijski više ne može „razvući“ na mesec dana.”

“Bravo ja sam otišao iz struke koju volim iz državnog preduzeća ,zbog novca i pritisaka da se ide na skupove niko me nije podržao ni ukućani svi rekli lud i inadžija ,zato imaš moju podršku naćeš bolji posao.”

“Apsolutna podrška. To ti kaže čovek koji 2% ne jebe „poslodavce“ i izmjenjao je gomilu firmi jer ne pravim kompromis sa svojim ciljevima. I svaki put posle otkaza na drugom poslu je bilo bolje. Samo napred. Guraj!”

“Poslodavci su neviđeni prevaranti, ova banda na vlasti im je prećutno dala odriješene ruke, time što su stopirali inspekciju rada.Sve više je radnika kojima plata kasni, neprijavljenih, radnicima se ne plaća prekovremeno, 95% poslodavaca ne poštuje radnu nedelju od 40 sati…”

“Za te pare, pa i veće, će se uvek naći posao. Ja to objašnjavaj samoživoj gamadi kada kažu „ima posla“. Ima – bilo je i za robove posla. A niko neće, ako ne mora, da bude rob.”

“Podršku imaš. Ali kad treba platiti račune i hranu onda svi nestaju. Trebala si prvo naći drugi posao pa onda otkaz. U svakom slučaju puna podrška i želja da brzo nađeš posao. (Pisano iz ličnog iskustva).”

“Niko ne sme da radi za duplo manju platu od republičkog proseka, ako već govore da je oko 500 eura.Kada bi svi dali otkaz zbog tako niske plate, kao što ste vi napravili, ne bi imali koga da tretiraju za roba, te bi morao da se uspostavi normalan standard i norma plata.”

“Bravo! Ja sam to radila u mladosti. Davala otkaze i mjenjala posao. A sad šta?Na minimalcu sam, pred penzijom, bolesna i smeši mi se penzija od 17000 din. Lijekovi 8000 mjesečno. Dvoje dece. Jedno ne radi, a jedno jedva 40000. Bez porodice. Jug Srbije.’Bem te zemljo i narode srpski!”

Da li biste vi dali otkaz u ovakvoj situaciji? Ukoliko ne, šta vas motiviše da ostanete na poslu sa ovakvom platom?