Kako je Republika Srpska jačala Bosnu i Hercegovoinu

U vrijeme kada Republika Srpska najavljuje vraćanje svojih dejtonskih nadležnosti, osvrt na godine iza nas otkriva da gotovo ne postoji stranka čiji poslanici nisu učestvovali u masovnom razvlašćivanju Srpske. Svojom voljom, ili uz pritiske međunarodne zajednice.

U dejtonskom Ustavu piše da BiH ima samo 10 nadležnosti: spoljna, carinska i monetarna politika, finansiranje institucija i međunarodnih obaveza BiH, regulisanje pitanja imigracije, izbjeglica i azila, provođenje međunarodnih i međuentitetskih krivičnopravnih propisa, uključujući i odnose sa Interpolom, uspostavljanje i funkcionisanje zajedničkih i međunarodnih komunikacijskih sredstava, regulisanje međuentitetskog transporta i kontrola vazdušnog saobraćaja.

I još se poentira: „Sve vladine funkcije i ovlaštenja koja nisu ovim Ustavom izričito povjerena institucijama Bosne i Hercegovine pripadaju entitetima“.

Od Dejtona tri putića

Koje su to institucije?

BiH je 1995. imala samo Parlamentarnu skupštinu, Predsjedništvo, Ustavni sud BiH, Centralnu banku i Savjet ministara BiH, koji je, osim predsjedavajućeg, imao samo ministra spoljnih poslova i ministra spoljne trgovine, te druge ministre „po potrebi“.

Međutim, Savjet ministara BiH odavno već ima devet ministara, a u budžetu institucija i međunarodnih obaveza nalazi se čak 72 institucije!

Kako smo došli do toga i ko je najodgovorniji?

Do jačanja BiH u vidu prenosa nadležnosti i formiranja novih institucija dolazilo se na tri načina: nametanjem zakona (odluka) od strane visokog predstavnika, dogovorom entiteta (mogućnost predviđena Ustavom BiH), a treći način bio je usvajanje pojedinih “redovnih” zakona na nivou BiH u kojima su “mic po mic” razvlašćivani entiteti, a formirane nove institucije BiH, ili su im dodavane nove nadležnosti.

Nametanje odluka

Kada je u pitanju nametanje odluka visokog predstavnika, ranija praksa je bila da on odlukom nameće neki zakon, a da ga PS BiH usvaja, legalizuje. Kako je to funkcionisalo najbolje se vidi na primjeru Zakona o obavještajno-bezbjednosnoj agenciji BiH, koji je prvo donio Pedi Ešdaun, a potom dao rok PS BiH da ga usvoji do ljeta 2004.

Rečeno – učinjeno. Predstavnički dom i Dom naroda, na sjednicama održanim u martu 2004, usvojili su Zakon o OBA BiH. Tada je član Kolegijuma Predstavničkog doma BiH bio Nikola Špirić (SNSD), a Doma naroda BiH Goran Milojević (PDP). Na isti način je OHR donio zakone o Sudu, Tužilaštvu i VSTS BiH, koje je PS BiH svesrdno potvrdila na sjednicama u oktobru 2003.

Drugi vid jačanja BiH bio je „dogovorom“ entiteta, istina uz snažne međunarodne pritiske. Tako su nastale sadašnje Oružane snage BiH, za koje će, prema najavama Milorada Dodika, biti „povučena saglasnost RS“. Mada su pregovori počeli mnogo ranije, reforma odbrane je kulminirala odlukom NSRS iz 30. avgusta 2005. u kojoj piše: „Narodna skupština prihvata da se nadležnosti iz oblasti odbrane prenesu na zajedničke organe i institucije BiH, kako bi se omogućilo sprovođenje procedure u vezi sa Zakonom o odbrani BiH i Zakonom o službi u Oružanim snagama BiH“.

Špirićev pozdrav

Za ovo su glasali poslanici vladajućih stranaka predvođenih SDS i PDP, ali i poslanici tada opozicionog SNSD. Na nivou BiH, Zakon o odbrani je u usvojen na sjednici Predstavničkog doma 28. septembra 2005. i Doma naroda 5. oktobra 2005. Špirić je i tada predsjedavao, a iz današnje perspektive zvuči nevjerovatno njegova rečenica iz stenograma: „Želim da sa zadovoljstvom pozdravim kopredsjedavajućeg, u ime NATO komisije za reformu odbrane u BiH, gospodina Rafi Gregorijana, koji nije štedio vrijeme, trud i znanje kako bi smo došli do najboljih zakonskih rješenja za BiH“.

Na sličan način, između ostalog, prenesene su nadležnosti u oblasti indirektnog oporezivanja, prihvaćen sporazum o strukturi policijskih snaga u BiH…

Na treći način, BiH je jačala usvajanjem zakona o nadležnostima BiH koje su već postojale ili postoje u RS. Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o sportu, Zakon o srednjem stručnom obrazovanju, Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o vinu, rakiji, Zakon o zaštiti potrošača… samo su neki od zakona usvojenih u mandatnom periodu 2006-2010, a njihovi predlagači su bili Ministarstvo civilnih poslova (ministar bio Sredoje Nović) i Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa (Slobodan Puhalac i Mladen Zirojević).

Nešto je i rado davano

Srpski predstavnici u Sarajevu su se mijenjali, po pravilu, uz međusobne optužbe za izdaju, prenos nadležnosti i rad u interesu BiH, dok je od RS sve više „otkidano“, a nikad ništa vraćano. Momčilo Novaković, sadašnji funkcioner NDP, koji je bio poslanik SDS u vrijeme pomenutih dešavanja u PS BiH, kaže da je u to vrijeme „nešto uzimano, ali smo nešto i davali“.

– Nije baš sve uzimano na silu; ima stvari koje smo s jako dobrim namjerama, pa i s pravom, davali. Primjera radi, to je bilo korisno našim privrednicima, da bi mogli da izvoze robu, da je sertifikuju. Neke stvari su morale da se urade – prisjeća se Novaković.

Momčilo Novaković

Smatra da međunarodne okolnosti nisu značajno sada drugačije u odnosu na vrijeme kada su od RS oduzimane nadležnosti u korist BiH.

– U ovom momentu je ključno da li je moguće vratiti neke od nadležnosti. Mislim da treba akcenat staviti na ono što je nametnuo visoki predstavnik, da sve bude dovedeno u pitanje. Da li postoji volja na drugoj strani? Apsolutno ne. Gledano formalno, mi ne možemo da uradimo ništa jer nećemo imati parlamentarne većine na nivou BiH. Nisam siguran da će međunarodna zajednica dozvoliti da se na neki drugi način te nadležnosti vrate – kaže Novaković za Srpskainfo.

Predmet sile

Prema njegovim riječima, bez obzira što su poslanici uglavnom glasali za zakone OHR, i dalje stoji činjenica da su zakoni nametnuti i da je nametnuta odredba koja kaže – zakon mora da bude usvojen, da bi mogao da se mijenja.

– To je bio predmet sile. Kada se radi o indirektnom oporezivanju, mislim da nisu bili svi za, ali niko protiv. Isto tako kada se radilo o odbrani. Što se tiče nametnutih zakona o pravosuđu, u parlamentu je to tada „legalizovano“ glasovima SNSD. To se može vidjeti iz stenograma. Nikada nisam lično glasao ni za jedan nametnuti zakon. Znao sam da ćemo jednog dana doći do toga da se kaže: “Pa, vi ste glasali za to”. Znao sam da će to biti problem. Ali, ne mislim da to sada mijenja nešto u našoj namjeri. Mislim da ovo sve može da ima smisla samo ako postoji apsolutno jedinstvo svih unutar RS. Ozbiljan je problem zato što toga nemamo. Zašto sam pomenuo samo nametnute zakone? Zato što bismo na tome mogli napraviti jedinstvo. Na drugim temama očigledno ne možemo – zaključuje Novaković.

Preneseno 68 nadležnosti

Narodna skupština RS je još u maju 2009. zaključila da je samo u tri od 68 slučajeva dala saglasnost za prenos nadležnosti sa entiteta na institucije BiH. Od srpskih poslanika u PS BiH zatraženo je da NSRS upozore na svaki sljedeći pokušaj prenosa nadležnosti, a NSRS će jednom godišnje, prije utvrđivanja budžeta BiH, razmatrati efekte prenesenih nadležnosti. Kao i mnogi skupštinski zaključci, i ovaj je brzo zaboravljen.

Zatim, na inicijativu tadašnjeg predsjednika RS, Milorada Dodika, Vlada je 2011. sačinila dokument „Spisak prenesenih nadležnosti sa nivoa Republike Srpske na BiH“ u kome se takođe navodi da je nadležnost prenesena u 68 slučajeva, a da se većina prenesenih ingerencija pokazala štetnom za institucije i stanovnike RS piše Srpskainfo

Osim navedenih nadležnosti, na spisku su još i energetika, javne nabavke, upravljanje granicom, bezbjednost saobraćaja, centralni registar vozača i vozila, izbor sudija i tužilaca, oblast telekomunikacija, državna pomoć, metrologija…