Žene u pandemiji zapustile reproduktivno zdravlje

Seksualno i reproduktivno zdravlje djevojaka i žena u FBiH i prije pandemije kovida-19 nije bio na zavidnom nivou, jer one ne idu redovno na ginekološke preglede i ultrazvuk dojki, a virus korona uticao je da dio zdravstvenih usluga bude nedostupan, a sa druge strane, kontrolni pregledi nisu bili prioritet za većinu žena u vrijeme pandemije.

Rezultati su ovo istraživanja o uticaju pandemije kovida-19 na seksualno i reproduktivno zdravlje djevojaka i žena u FBiH, koje je dio projekta “Unapređenje usluga seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena u kriznim javno-zdravstvenim situacijama – kovid-19 na području FBiH” koji sprovodi Institut za populaciju i razvoj u saradnji sa Gender centrom FBiH. Naime, istraživanje je uključivalo 1.516 žena, starosti od 18 do 49 godina, sa područja Kantona Sarajevo i Bosansko-podrinjskog kantona, a rezultati ovog istraživanja trebalo bi danas da budu predstavljeni u Sarajevu, a sutra u Goraždu. 

Kako je za “Nezavisne novine” rekla Tijana Medvedec Hodžić, program menadžerka Instituta za populaciju i razvoj, rezultati ispitivanja pokazuju da je znatno smanjen broj usluga za zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena.

“Manja je dostupnost tih usluga za žene u reproduktivnoj dobi, posebno kada su u pitanju redovni kontrolni pregledi”, kazala je Medvedec Hodžićeva, dodajući da su se ispitanice požalile i na to da je bio smanjen pristup operacijama koje nisu bile hitne, ali su bitne za očuvanje reproduktivnog zdravlja.

“Sigurno je da je dosta žena u ovom periodu zapustilo svoje reproduktivno zdravlje. Mentalno zdravlje je takođe trpjelo u vrijeme pandemije kovida-19, ženama sigurno u ovom periodu prioritet nije bio da idu na kontrolne preglede”, rekla je Medvedec Hodžićeva. Dodala je da je ekonomski status žena u vrijeme pandemije pogoršan, jer je oko devet odsto njih ostalo bez posla, a bilo je slučajeva da im partner ostane bez posla.

“Dio žena je tokom pandemije preuzeo veći teret na sebe, rad od kuće su morale da usklade sa svakodnevnim radom po kući i brigom o domaćinstvu”, navela je Medvedec Hodžićeva. Istakla je da je jedna od preporuka da, kako nevladine organizacije, tako i zdravstvene ustanove, intenziviraju kampanje usmjerene ka ženama da odlaze na redovne preglede. “Žene bi trebalo brigu o reproduktivnom zdravlju da uzmu u svoje ruke, a tamo gdje ne mogu da što prije dođu do potrebne usluge”, kazala je Medvedec Hodžićeva, ističući da će se dugo raditi na tome da se poboljšaju usluge mentalnog zdravlja za djevojke i žene i poboljšaju usluge seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Dodala je da veliki problem i prije, ali i nakon pandemije virusa korona, predstavlja upotreba kontracepcije.

“Stopa upotrebe modernih kontraceptiva u BiH je generalno veoma niska, te je ovo nešto što svi programi stalno moraju da imaju uključeno, ne samo zbog spolno prenosivih bolesti, već i zbog neželjenih trudnoća”, zaključila je Medvece Hodžićeva. 

Enis Hasanović, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu žena i materinstva KS, kazao je da je broj žena koje su u periodu pandemije virusa korona išle na redovne kontrole opao, ali ne drastično, te da najveći problem predstavlja to što veliki procenat žena i prije pandemije nije išao na kontrole. “U ispitivanju smo ih pitali da li su prije pandemije redovno radile papa test, te je njih 53 odsto reklo da jeste, a 46 odsto je reklo ne. To je veliki procenat onih koji ovaj test nisu radile”, rekao je Hasanović za “Nezavisne novine”.

Dodao je da je poražavajući broj žena koje su prije pandemije išle na ultrazvuk dojki, gdje je samo 30 odsto ispitanica reklo da je redovno išlo na ovaj pregled. “Samo 17 odsto žena je prije virusa korona radilo mamografiju dojki”, kazao je Hasanović, dodajući da je veći broj žena bio zadovoljan uslovima i brojem pregleda koje su imale tokom pandemije virusa korona.