Na programu integrisanja BiH u EU radi čak 1.720 osoba

Bosna i Hercegovina na dobrom je putu da u predviđenom roku, do kraja ove godine, izradi program integrisanja BiH u Evropsku uniju, koji predstavlja jedan od najkompleksnijih i najvažnijih dokumenata na putu evropskih integracija BiH.

Izrada ovog dokumenta obaveza je Bosne i Hercegovine još od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (potpisan 16. juna 2008. godine), ali i jedan od 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije. Iako je BiH još prije više od deset godina trebalo da izraditi ovaj program, Kolegijum za evropske integracije tek u maju 2020. godine donio je odluku o usvajanju programa integrisanja BiH u EU i zadužio Komisiju za evropske integracije da izradi Metodologiju izrade programa, što je i urađeno. Kolegijum je tu Metodologiju usvojio 24. septembra 2020. godine i dao rok od 15 mjeseci za izradu programa koji se odnosi na planski period od četiri godine.

Program će sadržavati akcioni plan usklađivanja propisa u BiH sa propisima EU i plan za realizaciju preporuka Evropske komisije. Takođe u programu integrisanja nalaziće se i pregled administrativnih kapaciteta te će se jasno definisati koja institucija u kojem trenutku i na koji način treba neki zakon da uskladi sa EU ili pak donese novi propis neophodan na putu ka Evropskoj uniji.

“Činjenica je da su sve države iz našeg okruženja imale program integrisanja u ranijim fazama procesa, ali isto tako je činjenica da svaka država u procesu ima svoje specifičnosti. Početak izrade programa integrisanja je korak u realizaciji jednog od ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, a njegovom izradom se ispunjava i obaveza iz člana 70. SSD-a. Program integrisanja je instrument čiji je zadatak da osigura da se propisi EU preuzimaju i sprovode na koordinisan način, a imajući u vidu nadležnost različitih nivoa vlasti u BiH”, rekli su nam u Direkciji za evropske integracije BiH (DEI).

Koliko BiH kasni sa izradom programa integrisanja BiH u Evropsku uniju, možda najbolje govori podatak da je još 2010. godine DEI počela sa priprema za izradu pa čak i uradila nacrt metodologije, međutim zbog nepostojanja političke saglasnosti sve je ostalo na tome. U zemljama regiona to ipak nije bio slučaj. Hrvatska je, recimo, takav dokument usvojila još 2003. godine, Srbija i Crna Gora 2008. godine, a o kolikom poslu se radi, možda najbolje govori podatak da je samo tokom pripremnih aktivnosti obuku za izradu programa integrisanja u BiH prošlo 1.720 članova iz 36 radnih grupa za evropske integracije.

Kao u Direkciji za evropske integracije, tako i u Ministarstvu za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske, kažu da nije nerealno očekivati da program integrisanja BiH u EU bude izrađen u roku te da trenutno iz Republike Srpske 240 službenika ispred 44 institucije radi na izradi programa.

Iz nezvaničnih razgovora sa zvaničnicima koji se bave izradom programa integrisanja BiH u Evropsku uniju može se zaključiti da taj posao zasad ide dobro i to isključivo iz razloga što se poštuje ustavna struktura BiH i ne postoje ambicije da se nekom nivou vlasti oduzimaju bilo kakve nadležnosti.

“Prijetnju našim interesima može, eventualno, predstavljati nedovoljan angažman predstavnika republičkih institucija u ovom procesu, što može dovesti do pogrešno definisanih mjera za ostvarenje postavljenih ciljeva. Da bi plan integrisanja bio pravilno izrađen, potrebno je da prati ustavne strukture pravnih sistema u BiH. Ne možemo očekivati da će biti uspješno izvršen plan koji dodjeljuje zadatke onima institucijama koje nemaju ustavnu nadležnost za te zadatke”, rekli su nam u Ministarstvu za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske.