Bosna i Hercegovina bi bila sjajna bez Dodika, Bakira i Čovića

Vojin Mijatović, potpredsednik Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine, za mnoge ne predstavlja tipičnog političara koji dolazi iz Republike Srpske. Najpre zbog toga što dolazi iz redova, kako voli da kaže, „jedine multietničke stranke u Bosni i Hercegovini“. A baš ta stranka je na nedavnim lokalnim izborima dobila najviše glasova u Sarajevu i tako prekinula dosad neprikosnovenu vladavinu Stranke demokratske akcije.

Nekima smeta i što je odrastao u Beogradu, gde je proveo i ratne devedesete godine, igrajući rukomet na terenima „25. maja“ i družeći se sa društvom iz kraja u dvorištu Konaka kneginje Ljubice i u parkiću kod hotela „Palas“.

Trećima pak smeta što je, kako kažu, preletač iz Stranke nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, aktuelnog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske, čiji je danas jedan od najžešćih kritičara.

On za sebe kaže da je i dalje socijaldemokrata kakav je i bio, da ne mrzi nikoga, ali je zato podjednako, kao prema Dodiku, kritičan i prema liderima Stranke demokratske akcije i Hrvatske demokratske zajednice u Bosni, Bakiru Izetbegoviću i Draganu Čoviću.

U tom kritičkom tonu je i njegov nedavni status na Fejsbuku u kojem poručuje kako mu je „muka“ od svih koji su „naplatili patriotizam prema Bosni i Hercegovini“, te da je on, „Vojin Mijatović, rođen u Banjaluci, na Laušu, u radničkoj porodici, odrastao u Beogradu kraj Saborne crkve, koji piše latinicu i govori ekavicu, veći Srbin od većine vas ’velikih’ Srba, a veći Bosanac od većine vas ’velikih’ Bosanaca!“

Očekivano, taj je status naišao na mnoge oprečne komentare – od podrške do optužbi, a na pitanje kome je taj status bio upućen, Vojin Mijatović u razgovoru za „Ekspres“ odgovara da je on adresiran „vladajućim oligarhijama u Bosni i Hercegovini“.

„Naime, 25 godina nakon rata u BiH zemljom vladaju lideri sa nacionalističkom retorikom, ljudi koji su ogrezli u kriminalu i korupciji, a koji sav svoj kriminal skrivaju iza lažnog klanjanja, jedni Beogradu, drugi Ankari, treći Zagrebu. Zatvorili su narod u tri tora i svaki dan putem režimskih medija truju mržnjom, lažnim patriotizmom i prave od ove zemlje, ‘zemlju slučaj’, što ona svakako nije. Rak-rana BiH su ti isti patrioti na sve tri strane, a u prvom redu Milorad Dodik, Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Željko Komšić. I dok svaki dan prosipaju salve uvreda jedan drugome, oni su u čvrstoj koaliciji decenijama i neprikosnoveno vladaju zemljom. I zato, ponoviću, muka mi je od svih njih“, kaže Mijatović za „Ekspres“.

SDP, kako ističete, kao multietnička stranka, ipak nije imala dobar rezultat na lokalnim izborima u Banjaluci. Šta mislite da je uzrok tome?

„SDP je jedina multietnička partija u BiH. Rezultat u Banjaluci nije bio dovoljan za prolazak u Skupštinu grada, ali je više nego odličan. Naročito kada uzmemo u obzir da je SDP pre samo dve godine bio potpuno ugašen u Banjaluci, a da se naš rezultat sada već meri hiljadama glasova. Polako se budi građanska svest u Banjaluci, muka je ljudima od nacionalizma, ali je to proces i trajaće još. Ono što je sigurno jeste da rapidno rastemo i jedina smo levica u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Moramo samo ostati dosledni i rezultat će jako brzo doći. Nije jednostavno biti u multietničkoj partiji u Banjaluci, kada su nacionalne tenzije dignute do plafona, ali je jedini ispravan put.“

Ako se uporedi sa rezultatima izbora u Sarajevu, ispada kao da „multietnička priča“ bolje prolazi u sredinama u kojima Srbi ne čine većinu. Zašto?

„Ne bih se u potpunosti složio sa tim. To na prvi pogled tako izgleda, ali je daleko od realnosti. Istina, Sarajevo sada jasno i vidljivo pokazuje svoju multietničnost i građansku svest, ali to je zato jer je Stranka demokratske akcije Bakira Izetbegovića doživela potpuni izborni debakl u Sarajevu. Ponosan sam što smo i mi deo tima koji je Bakiru rekao doviđenja u Sarajevu. Sarajevo sada ima priliku da povede talas promena u BiH, a isto će se dogoditi i u Banjaluci kada se poraze nacionalne politike Milorada Dodika i njemu sličnih.“

Kritični ste prema sve tri vladajuće stranke u RS i FBiH – SNSD, SDA i HDZ. Oni ipak uspevaju da zadrže vlast, mada su SNSD i SDA uzdrmani posle lokalnih izbora. Čime mislite da privlače glasove birača?

„Izborni proces u BiH je u potpunosti kompromitovan i korumpiran. Sve tri nacionalne stranke masovno kupuju glasače, koriste budžetske institucije za finansiranje i stranačka zaposlenja. Isti godinama putem Centralne izborne komisije BiH kontrolišu celokupan izborni proces, tako da ih je gotovo nemoguće pobediti. Takođe, velika apstinencija glasača, ali i ogromna migracija, utiču na veoma malu izlaznost, što ide u korist istim strankama. Zbog svega toga insistiramo na izmeni izbornog zakonodavstva, uvođenju elektronskog glasanja, jer želimo da o sudbini zemlje odlučuju birači, a ne brojači glasova.“

Za Draška Stanivukovića, novog gradonačelnika Banjaluke, letos ste rekli da zaslužuje podršku, da je njegova politika prihvatljiva, da se razlikuje i od politike njegove partije, PDP-a, i naročito od politike SDS-a. Šta danas mislite o njemu?

„Draška znam dugo, definitivno je momak koji zaslužuje podršku i dobio ju je od nas na prošlim izborima. Ideološki se veoma razlikujemo, čak smo u pojedinim stvarima dva sveta različita. Ali podrška nije izostala ne toliko zbog njegovih posebnih kvaliteta, već zbog činjenice da je bilo vreme da se Banjaluka pozdravi sa Dodikovom politikom i to se upravo i dogodilo. Građani Banjaluke su glasali za promenu i protiv Dodika, a rezultat toga je Draškova pobeda. Pa ipak, odmah nakon izbora počeo je sa retorikom koja je vrlo slična Dodikovoj. Verovatno su ga savetnici pogurali da odmah polomi sve ‘teške’ teme, ali koliko god to bio dobar manevarski prostor, smatram da je bez potrebe uleteo u problem iz kojeg je teško izaći. Bosna i Hercegovina je zemlja koja je preživela pakao i pokazala je do sada da ne trpi takvu retoriku, pa neće ni Draškovu. Ja sam za to, bez obzira na sve, da mu se da prilika i imaće je sa naše strane. Ali bude li nastavio sa ovakvom retorikom, imaće od mene i nas isti tretman kao i Milorad Dodik. Moramo shvatiti da nam treba promena politika, a ne samo glavnih glumaca.“

Stanivuković je čovek koji je uspeo da u Vašem rodnom gradu pobedi kandidata iza kojeg je stajao Milorad Dodik. Da li biste mogli da sarađujete sa njim?

„Deo odgovora sam već dao u prošlom pitanju. Da, Draško je pobedio i deo te promene su bili i glasači SDP-a, ali to ne znači da ćemo podržavati nebulozne i neartikulisane političke egzibicije. Sarađivaćemo na svim pitanjima koja su u interesu građana Banjaluke, ali ćemo jako oštri biti ukoliko nastavi sa izjavama sa kojima se nije proslavio samo nekoliko dana nakon izbora. Evo, polako splašnjava euforija oko pobede, sada građanima treba isporučiti bolji život. Videćemo kako će se snaći. Lagodno je iz opozicije kritikovati, sad ćemo videti kako se i on i PDP snalaze kada preuzmu odgovornost.“

Najčešći epitet koji se može čuti uz ime Bosne i Hercegovine je „nefunkcionalna država“. Slažete li se sa time i ko je najodgovorniji za to?

„Nije BiH nefunkcionalna država, već je nacionalni lideri prave takvom. Naime, upravo gore spominjani koriste sve mehanizme zaštite nacionalnih interesa ili, bolje rečeno, zloupotrebljavaju ih zarad opstanka na vlasti i time čine BiH nefunkcionalnom. Upravo su Dodik, Bakir i Čović osnovni krivci za to, nije problem do ove zemlje, već do kriminala njih trojice.“

Imate li, zapravo, nekad utisak da su građani BiH samo nemi posmatrači onoga što se dešava na raznoraznim nivoima vlasti u BiH, a od čega oni nemaju gotovo nikakve koristi?

„Da, tako ponekad izgleda i kada podvučemo crtu nakon 25 godina tako ispada. Ali i ovi izbori pokazuju da se građani polako bude. Nije mala stvar oterati iz Sarajeva Izetbegovića i SDA, nije mala stvar u Banjaluci poraziti Dodikovog kandidata. Sve su to promene i to ogromne, ali ne treba živeti u toj euforiji već nastaviti dalje. Cilj mora biti 2022. godina kada se konačno trebaju Dodik, Bakir, Čović i njihovi sateliti poslati u političku penziju i na odsluženje dugogodišnjih zatvorskih kazni.“

I 25 godina posle Dejtonskog sporazuma on je još tema, da li je potrebna njegova revizija ili ne. Kakav je Vaš stav?

„Moj stav je da moramo brzo sesti i dogovarati se o novom ustavnom uređenju, ali mi koji živimo u BiH, bez sufliranja Beograda, Zagreba, Ankare i međunarodne zajednice. Na kraju, to ćemo morati da uradimo ukoliko hoćemo da postanemo članica Evropske unije. Verujem i da je to moguće, samo što se to neće desiti dok postojeće političke elite ne odu sa vlasti. Njima ne odgovara sređena država, zato i dižu stalno nacionalne tenzije. To je svima jasno kao dan.“

Da li je Bosna i Hercegovina „međunarodni protektorat“?

„Sa jednog stanovišta može se to reći, iako međunarodna zajednica već dugo igra pasivnu ulogu u BiH, pogotovo poslednju deceniju. Izgleda da nismo bili na dnevnom redu, pa nam je malo prepušteno da se bavimo samim sobom. Rezultat je veoma loš. Bilo kako bilo, mora BiH izaći iz tog statusa, pa kako god ga nazivali, i prohodati samostalno. A to je jedino moguće bez nacionalističkih politika koje su se do sada nametnule kao dominantne.“

Može li je biti bez visokog predstavnika međunarodne zajednice?

„BiH postoji vekovima, postojala je stotine godine pre visokog predstavnika i postojaće i nakon njega. Dakle, jako me ljuti što se na moju zemlju posmatra kao na ’zemlju slučaj’ jer to ona nije. Da, preživeli smo krvave devedesete i platili najveći ceh raspada bivše Jugoslavije, ali ne potcenjujte BiH – izdržala je mnoge i mnogo, izdržaće i ovo sve.“

Poslednji rezultati lokalnih izbora su, prema nekim ocenama, posledica upravo toga što su oni održani pod kontrolom međunarodne zajednice. Da nije njih, mislite li da bi rezultati bili drugačiji?

„Ma kakva crna kontrola međunarodne zajednice. To je potpuna laž! Opet su glasovi kupovani, izborni proces korumpiran, ništa se nije promenilo. Dajte neka ta međunarodna zajednica natera Dodika, Čovića i Bakira da uvedemo elektronsko glasanje i video nadzor pa ćete videti onda rezultat. SNSD, SDA i HDZ tada zajedno ne bi imali 10 odsto.“

Kandidat za gradonačelnika Sarajeva je Bogić Bogićević, član SDP-a. Koliko je dobro sada za tu funkciju predlagati čoveka koji, iako je bio protiv rata, ipak dolazi iz vremena početka raspada SFRJ i krvoprolića u BiH?

„To je čovek koji je stao uz svoju zemlju tada i koji je uradio sve da ne dođe do krvoprolića. Jako smo ponosni što je Bogić Bogićević kandidat SDP BiH za gradonačelnika Sarajeva.“

Koliko se BiH kao društvo odmakla od ratnih 90-ih godina?

„BiH se veoma odmakla od ratnih 90-ih, ali nacionalni lideri uporno vraćaju to isto društvo na te ratne godine, jer samo time vladaju i tako pokrivaju svoj decenijski kriminal. Ljudi u BiH između sebe žive normalno. Da nema Dodika, Bakira, Čovića i njihovih režimskih medija, bila bi ovo sjajna zemlja.“

Da li se Vaš pogled na BiH razlikuje od, čini mi se većine ljudi u RS, upravo zbog toga što ste ratne godine proveli u Beogradu?

„U jednom delu da. Odrastao sam u Beogradu i sretan sam što imam tu širinu. Kada sam se vratio u BiH 1998. godine, trebalo mi je dugo da shvatim čitavu priču. Prosto, u Beogradu gde sam odrastao te teme nikad nisu bile dominantne i nacionalne razlike u Beogradu nisu postojale. Tako da mi je, svakako, odrastanje u Beogradu dalo benefit da mogu danas svojim stavom doprineti da gradim svoju domovinu BiH na bolji način.“

Dugo ste bili sa Miloradom Dodikom. Razišli ste se tek 2016. godine iako se njegova politika već dugo pre toga razlikovala od one koju Vi danas zastupate. Šta je pravi razlog Vašeg odlaska iz SNSD?

„Mi smo se razišli 2013. godine. Tada je smenio Vladu na čelu sa Aleksandrom Džombićem čiji sam bio savetnik i nije više bilo razloga za moj ostanak. Naše ideološko razilaženje je krenulo puno ranije. Moji stavovi su ostali isti, socijaldemokratski, okrenuti ka jačanju BiH, a Dodik se opredelio za nacionalizam i milione. Ja danas nemam milione i mirno spavam. On je možda i milijarder, ali nisam siguran da mirno spava. A siguran sam da ga čeka ne baš prijatan kraj političke karijere. Ali sam je birao i neka mu je bog na pomoći.“

Kako vidite odnose Srbije i BiH, odnosno Srbije i RS u budućnosti?

„Iskreno se nadam mnogo boljim odnosima između BiH i Srbije jer to je jedino prirodno. Od Srbije očekujem mnogo više razumevanja i veliku podršku BiH, ali na drugačiji način nego do sada. Sarajevo i Beograd moraju napraviti istorijski dogovor i tu je ključ razvoja čitave regije. Ne trebaju političkom Beogradu i Sarajevu zlonamerni posrednici poput Milorada Dodika. Ja duboko verujem u potpunu normalizaciju odnosa i to je obaveza naše generacije, barem nas koji se na ovaj ili onaj način bavimo politikom.“

Srebrenica je, nažalost, i dalje tema. Vi priznajete odluku Suda u Hagu da je reč o genocidu. Tražite, međutim, i od ostalih da se odreknu svojih zločinaca. Ti Vaši pozivi, izgleda, ne izazivaju nikakav efekat?

„Smatram da je pogrešna postavka kako ja ili neko drugi priznaje odluku Suda u Hagu o počinjenom genocidu u Srebrenici. Taj isti sud su priznali i Beograd i Banjaluka i izručili u taj isti sud sve pripadnike vojske i policije koji su traženi, tako da tu više nema komentara. Sudske odluke se ne komentarišu nego sprovode. A ako pitate mene lično – da, smatram da je u Srebrenici počinjen genocid i odlazio sam u Potočare da se poklonim nevino stradalima i odlaziću, to je moja ljudska obaveza. A tim istima koji su to počinili naglas kažem – nikad u ime mene i mog naroda, gadite mi se!“

Letos ste predstavnicima međunarodne zajednice u BiH uputili poziv da obustave i suspenduju sve kreditne linije za BiH, sve projekte pomoći i donacija prema BiH, da liderima SNSD, SDA i HDZ, kao i liderima koalicionih stranaka zabrane ulazak na teritoriju EU, i da objave spisak imovine i računa u bankama istih lidera kako u EU tako i u zemljama regiona. Da li ste dobili neki odgovor na tu inicijativu?

„Naravno da nisam. Nažalost, BiH se nalazi u dužničkom ropstvu. Vladajući SNSD, SDA i HDZ ne prestaju da zadužuju građane BiH i paralelno sa tim pljačkaju sopstveni narod. MMF i drugi kreditori se prave slepi na sve to i uporno sarađuju sa istima. Jednom će neko morati reći ‘stop’, jer – da, Dodik, Bakir i Čović su kriminalci, ali i međunarodna zajednica je saučesnik istog kriminala. Postavio sam im pitanje tada da li kada odu u zemlje Južne Amerike pregovaraju o kreditima sa institucijama tih država ili sa predstavnicima narko-kartela. Nažalost, u BiH pregovaraju sa predstavnicima ‘nacio-kartela’ a zaobilaze institucije države BiH.“