Starica u 90. godini pobijedila koronu: Sa mnom niko nema brige i posla

U vrijeme kada svakodnevno stižu loše vijesti i obaraju se rekordi po broju oboljelih i preminulih od COVID-19, devedesetogodišnja Novosađanka Mirjana Mihalek uspjela je da pobijedi koronavirus zbog kog je ljetos završila u bolnici.

Ova energična i vedra žena koja i danas voli putovanja, planinarenja i druge izazove u septembru je započela desetu deceniju života. Sada je zdrava i s nestrpljenjem dočekuje nedjelju, kada će tradicionalno proslaviti 29. novembar, Dan AVNOJ-a, koji će ove godine biti u onlajn formatu, u skladu s epidemiološkim mjerama. 

Ova profesorica muzike u penziji, da je zaražena koronavirusom saznala je potpuno slučajno, jer je 20. juna na jednoj ekskurziji pala, a u bolnici su utvrdili da je slomila ruku pa su joj stavili longetu. No, kako su bolovi bili izraženi u donjem dijelu tijela i nije mogla da se kreće, na ponovljenom pregledu utvrđeno je da ima naprsnuće karlice koje nije moguće operisati niti drugačije sanirati sem ležanjem, kome baka Mira, kako priznaje, nije vična.

Njen sin Dušan koji živi u Izraelu i bio je na odmoru u Novom Sadu morao je da se vrati pa je bilo neophodno da majka, dok se ne oporavi, bude u domu za stare pod stalnim stručnim nadzorom.

“Preduslov za prijem u dom bio je negativan test na COVID-19. I ispostavilo se da sam pozitivna na koronu. Kad je moj sin saznao, uspaničio se, ali toga dana mi nije bilo ništa. Dva dana kasnije sam dobila visoku temperaturu”, prisjeća se Mirjana Mihalek.

Testiranje je obavljeno 1. jula, a dan kasnije Mirjana je dobila informaciju da je pozitivna. Sin Dušan, koji se trebao vratiti u Izrael i snaja Radmila, supruga njegovog preminulog brata, koja živi u stanu s bakom Mirjanom, automatski su se našli u zoni karantina na 14 dana i nisu mogli da napuštaju stan, ali je najstarija u porodici Mihalek 4. jula završila u COVID centru Klinike za infektivne bolesti s upalom lijevog plućnog krila i visokom temperaturom.

"Da nisam dobila rezultate da sam pozitivna na koronu, možda mi ne 
bi skočila temperatura i ništa od ovoga se ne bi desilo", šali se 
Mirjana, dodajući da su ljekari i medicinsko osoblje bili izuzetno 
pažljivi prema njoj, pogotovo što je zbog povreda koje je imala od pada,
 bila gotovo nepokretna. Zgrada Klinike za infektivne bolesti je stara i
 nema lift pa su je na snimanja nosili po stepenicama i spratovima.

Kaže i da je u sobi bila s Lidijom Vrtunski More, načelnicom Odjeljenja za hronične opstruktivne bolesti s Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, koja je takođe u bolnici bila zbog infekcije koronavirusom i koja joj je, iako i sama bolesna, bila na usluzi.

“Zahvaljujući toj pažnji i predusretljivosti, jako sam lako preboljela sve to. U sobi je bilo četiri ležaja i sve te cimerke su se trudile da mi pomognu”, navodi sagovornica.

Kako kaže, uz pomoć lekova i infuzija, temperatura je brzo svedena na normalu, ali se pojavio tromb u plućima od virusa pa je primala terapiju i za saniranje tog problema. U početku je primala i kiseonik, ali se njeno stanje brzo popravljalo pa je ostalo da sačeka otpusno pismu, u vidu dva negativna testa na koronu.

Baka Mira navodi da je u bolnici provela gotovo tri sedmice, do 23. jula, a zatim je prebačena u dom za stare gdje je provela više od mjesec dana, potpuno oporavila i vratila u svoj dom u novosadskom naselju Detelinara.

"Gdje god sam bila svi su bili jako predusretljivi prema meni. Zbog
 ležanja usljed korone oporavila mi se i karlica, tako da je došlo 
vrijeme da se vratim. Uprkos negodovanju sina došla sam kući. Pošto je 
počela školska godina tu mi je već bila i snaha, koja je učiteljica, 
tako da nisam bila sama, a i unuci su mi tu na usluzi za sve što mi 
zatreba. Kad su bili mali, oni su bili moja briga, sada sam ja njihova",
 napominje Mirjana Mihalek, pokazujući s ponosom SMS poruku svog unuka: 
"Baba, samo hoću da znaš da te mnogo volim i da mi ništa nije teško da 
uradim za tebe".

Posebno navodi da je veliki broj ljudi iznenađen kada vide koliko ima godina, što je pomalo nervira, jer na svoje godine ne gleda tako kao što je drugi vide. Jer njoj i dalje ništa nije teško, a, kako ističe, ima i za koga da živi, a to su unuci i praunuci. Od dva sina ima šestoro unučadi i trinaestoro praunučadi. I iza sebe generacije profesora muzike, muzičara, solista i horista koje je odškolovala u 33 godine dugoj karijeri muzičkog pedagoga. Gotovo da nema izazova koji nije ostvarila, čak je pre nekoliko godina isprobala let padobranom koji je vukao čamac, a voljela bi i dalje da oproba skok s padobranom iz aviona.

“Sada se mnogo bolje osjećam nego prije nego što sam bila bolesna, tako da niko nema sa mnom brige i posla. Sve u kući radim sama, jer mi to jako prija. Ne volim da sjedim i mirujem, nego stalno smišljam kako ću provesti vrijeme u pokretu. Sad izbjegavam izlaženje zbog ove situacije, ali umem sebi da osmislim vrijeme i kad sam sama”, ističe baka Mira.

Tito i neobična “slava”

Reportere AA primila je u pauzi između spremanja neobične slave, koju su njen pokojni suprug Ivan i ona započeli početkom osamdesetih godina – 29. novembar.

“Moj suprug nije bio Srbin, ali je želeo da ima slavu i onda smo počeli da slavimo ‘Svetog Avnoja’. To je bio povod da se jedan dan više u godini prijatelji okupe u našem domu, da se družimo i šalimo. Kad je muž umro 2004. godine, ‘slavu’ je preuzela snaja Radmila koja dovodi svoje prijatelje. I svi jedva čekaju ‘Svetog Avnoja’. Donose se Titove slike, slušamo i pjevamo pjesme o Titu, stavimo titovke na glavu, vežemo crvene marame i izmotavamo se cijelo veče. I ko jednom dođe na tu slavu, on želi i dogodine da dođe. Ali, ove godine imaćemo onlajn ‘Svetog Avnoja’. Deca će nam doći pa ćemo preko mobilnih telefona da se povežemo sa svima koji bi inače došli. Otpjevaćemo zajedno ‘Tropar Svetom Avnoju’ koji sam smislila, a do nedelje tekst treba da nauče i domaći i onlajn gosti”, zaključuje Mirjana Mihalek.