Nikhil Mehta: Toplana Zenica biće u funkciji od nadolazeće grijne sezone

Koliko je pandemija koronavirusa utjecala na poslovanje kompanije ArcelorMittal Zenica?

– Trenutna poslovna situacija je veoma izazovna za nas. Poduzeli smo dosta mjera kako bismo zaštitili naše zaposlenike i proizvodne kapacitete. Međutim, tržište je i dalje problematično. Problem je u tome što u cijeloj Evropi imate višak proizvedenog čelika zbog čega su cijene čelika znatno niže u odnosu na one kakve su bile prethodnih godina. Konkurencija isporučuje čelik po dosta nižim troškovima proizvodnje, puno nižim nego što bismo mi mogli postići.

Izazov

Tako da nam to predstavlja veliki izazov u smislu opstajanja u ovim vremenima. Osim toga, sektor građevine je pogođen zbog čega je, također, pala potražnja čelika. Naš prihod u odnosu na prošlu godinu je manji za 20 posto. Ponavljam, sve ovo predstavlja veliki izazov.

Da li je istina da je slanje radnika na čekanje u AMZ-u, u maju, bilo isključivo da bi kompanija dobila subvencije države BiH?

– To nije istina. Zaustavili smo radove jer nismo mogli prodavati gotove proizvode. Željeli smo smanjiti postojeće zalihe koje smo u tom momentu imali. Situacija je takva da ljudi moraju shvatiti da se suočavamo s teškim vremenima i kada zaustavljamo proizvodnju, moramo osigurati da su nam troškovi niži. Zaposlenicima smo ponudili minimalno smanjenje plaće što se odnosilo samo na tih nekoliko dana koje bi bili poslani kućama. Međutim, pošto nismo mogli postići dogovor o tome, poduzeli smo mjere i poslali ih na čekanje na kraći period, od sedam do deset dana. Za nas je bitno da smanjimo troškove, jer troškovi zastoja u proizvodnji su veoma visoki.

Toplana Zenica je jedna od lijepih priča i ona treba biti uskoro realizovana. Dokle se došlo s radovima?

– Radovi na Toplani Zenica nisu stajali osim nekih sedam dana kad je većina zaposlenika bila odsutna jer su bili u karantinu zbog kontakta s jednim od izvođača radova koji je bio zaražen koronavirusom. Nastavljeni su radovi, projekat ide veoma dobro i očekujemo da ćemo ga završiti do kraja godine. Ovo je uspješna priča iz tri razloga. Prvi je definitivno okoliš, a mi želimo postići te neophodne emisije kada su u pitanju SO2 i prašina s Energetike. U isto vrijeme želimo obezbijediti pouzdanost naše proizvodnje. Samim tim uz sve to ide i energetska efikasnost.

Da li to znači da bi do kraja naredne sezone grijanja u Zenici Toplana isporučivala toplotnu energiju za grijanje grada?

– Da. S postojećim kotlovima održat ćemo kontinuitet grijanja u gradu, dok se novi gasni kotlovi Toplane Zenica ne stave u funkciju.

Činjenica je da Mittal nije ispunio ono na što je bio obavezan kada je u pitanju ugradnja filtera, ali isto tako je činjenica da je dosta uloženo novca u poboljšanje ekoloških prilika. Kakvi su planovi po tom pitanju?

– Objasniću projekat po projekat šta smo uradili dosad i šta je u planu da uradimo u narednom periodu. Ako govorimo o Energetici, već sam nešto rekao u vezi s Toplanom. Znači, do kraja godine će biti urađeno ono što je zamišljeno. Uvjereni smo da ćemo postići ekološke norme na koje smo se obavezali prema ekološkoj dozvoli. Drugi projekat je hibridni filter koji smo instalirali na Aglomeraciji. Prije dvije godine smo završili hibridni filter na sinter-mašini 5 i ostvarili parametre koji su u skladu s ekološkom dozvolom. Također je završen hibridni filter na sinter-mašini 6 i to je još jedna uspješna priča u kojoj smo postigli ekonorme. Plan nam je da radimo s dvije sinter-mašine, sa sinter-mašinama 5 i 6. Kako bismo osigurali pouzdanost hibridnog filtera, posebno na mašini broj 5, radimo na kompletnoj reparaciji čelične konstrukcije. S tim projektom smo tek započeli. U tu svrhu sinter-mašina 5 neće biti u upotrebi od sredine augusta do sredine septembra. Došli smo do zaključka da je potrebno ugraditi elektrode od nehrđajućeg čelika na hibridnom filteru sinter-mašine 5 u šta ćemo uložiti milion maraka. Da bismo nastavili s proizvodnjom, da ne bismo bili primorani slati radnike na čekanje, moraćemo raditi ovaj period sa sinter-mašinom 4 zbog čega ćemo imati emisije tokom nekoliko dana. Ali čim ovo završi, biće trajno riješen taj problem. Hibridni filter na SM5 će biti remontovan i polovinom septembra bi emisije prašine sa SM5 trebale biti u okviru zakonskih graničnih vrijednosti.

Podrška Vlade

Završili smo instalaciju sistema sekundarnog otprašivanja na konvertoru 1 u Čeličani. Difuzne emisije koje dolaze sa Čeličane se dobro regulišu. Kako bismo završili isti taj projekat na konvertoru 2, u kontaktu smo s izvođačem radova. Očekujemo da će do kraja septembra taj projekat biti završen. Na taj način ćemo osigurati da Čeličana bude u okviru zakonskih normi. Sistem otprašivanja u visokoj peći je već u funkciji. Uložili smo dosta i u sistem kontinuiranog mjerenja emisije prašine. Sad dolazimo do tretmana otpadnih voda. Na tom projektu radimo zajedno s Gradom Zenica. Očekujemo da će što prije Grad završiti separaciju voda, a čim to završi, mi ćemo krenuti s projektom. Kada je u pitanju okoliš, jedini izazov koji je pred nama je Koksara. Radimo neke promjene na Koksari koje će nam pomoći da reduciramo emisije. Krenuli smo s reparacijom krajnjih vertikala što će nam osigurati dodatno smanjenje emisija.
Trebaće nam podrška Vlade Federacije BiH, na način da nam što prije izdaju operativne dozvole za Toplanu Zenica. Bitno je da kada završimo projekat, a to bi trebalo biti do kraja godine, imamo dozvolu da odmah možemo krenuti s radom.

Bilo je određenih priča u javnosti o mogućem povlačenju kompanije iz Zenice i BiH. Ima li istine u tim pričama?

– ArcelorMittal je 2018. godine uložio oko 38 miliona KM u remont Visoke peći. Sada ulaže više od 90 miliona KM u Toplanu Zenica. Deset miliona KM je uloženo u sistem sekundarnog otprašivanja na BOF Čeličani, oko 12 miliona KM za oba hibridna filtera u Aglomeraciji. Kontinuirano investiramo svake godine deset do četrnaest miliona KM. Sve to vam govori da je AMZ posvećen tome da ostane ovdje. Definitivno, stoji činjenica da imamo dosta izazova i da će nam za sve to trebati podrška Vlade FBiH, kao i podrška našeg tima i lokalnih dobavljača. To je nešto što će pomoći da se osigura duga održivost AMZ-a.