Demobilisani borac Ferid Sinan: Divlja jama mi je jedini izvor života

Život piše romane. Ferid Sinan živ je primjer. Donedavno beskućnik, stanar pećine, ovaj demobilisani borac sada živi u kući koja je u vlasništvu nekadašnjeg naèelnika Kaknja Ljubana Bojića. 

Opæina mu plaæa kiriju. Potez za svaku pohvalu. Ali Ferid i dalje nema posla. Kopa ugalj u divljoj jami. Boli ga, kaže, noga. 

Ranjen dva puta

– Ranjavan sam dva puta. I kopam slomljene noge – govori Ferid, kojeg zatièemo na ulazu u divlju jamu blizu grada.   Kaže da ne umije raditi drugi posao, a u peæini je opet “svoj èovjek”.  

– Koliko iskopam, toliko imam. Radim sam. Prodajem onu vreæu za tri marke. Ako jedan dan nisam došao, jama se odmah obruši i pola dana mi treba da proèistim hodnik. A teško je. Danas sam za cijeli dan pojeo èetvrt hljeba i ribu iz konzerve – kaže Ferid. Ako je rudarski hljeb sa sedam kora, njegov je s devet najmanje. 

– Kada bi se ovo na mene obrušilo, niko me ne bi ni našao. Ne znaju ni gdje sam otišao. A ko će me i tražiti – dodaje Ferid, a u glasu se osjeti gorèina prokletstva koje ga je zadesilo. Ne zaboravlja ljude iz Općine.  

– Hvala im do neba. Imam malo dvorišta, pa sada mogu i da posijem za sebe da imam. Ne znam kako ja nisam za ratne penzije. Od prvog do posljednjeg dana sam bio u ratu. Ali nisam jedini, dosta mojih saboraca se pati – solidaran je Ferid. Razgovaramo, a on pomalo kopa ugalj. Ali u kolicima samo zemlja i kamen.  

– Rudarstvo je takvo. Nikad ne znaš na šta æeš udariti. Prije sam ja sanjao o poslu u rudniku. A šta æu sad, em sam ostario, em me sve boli i nemam više toliko snage – govori jedva gurajući kolica.

Dobri ljudi

Živ je, kaže, zahvaljujući dobrim ljudima.

– Da nije bilo pomoći, sad bih ja bio pod zemljom. Ali, eto, valjda tako treba. Vidjet ćemo na šta će ovo sve izaæi – dodaje uz kiseli osmijeh.  

Ostavili smo Ferida s improviziranom lampom, krampom, lopatom i kolicima. Valjda će udariti na pravi ugalj. 

Da je baciti cigarete…

Sramota ga je, kaže, zapaliti cigaretu pred nekim.   – Ne mogu bez cigara, a ljudi mi daju novca i kako æu ja sad kupiti cigare? Ljudi daju da imam za hljeba. Pa, moram da se sakrijem kad zapalim, a najradije bih bacio cigare, da ih je baciti – govori o svojim mukama Ferid Sinan. 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Avaz.ba